BEOGRAD - Monstrum!
Miladin. Đ. (66), penzionisani profesor matematike i bivši direktor osnovnih škola u Rakovici i na Voždovcu, uhapšen je zbog sumnje da je bludničio nad devojčicama!

- Profesor je posle odlaska u penziju davao privatne časove matematike i na teret mu se stavlja da je od oktobra 2010. do aprila 2012. godine bludničio nad šest devojčica od 14 godina! Zavlačio je ruke ispod njihove odeće, dodirivao ih po grudima i genitalijama, grlio ih i ljubio kako bi sebe seksualno zadovoljio - kaže izvor Kurira.
Bludni profesor koristio je priliku kad je u stanu ostajao nasamo sa devojčicama.
- Neću ti raditi ništa što ne želiš, neću te povrediti! - pokušavao je da ubedi 14-godišnjakinju da mu dozvoli da je dodiruje.

Naš izvor dodaje da je Miladin. Đ., dok je sedeo za radnim stolom, privlačio devojčicu k sebi.
- Zatim bi joj zavlačio ruku ispod majice, a nekoliko puta joj je ruku stavljao u pantalone i pipkao je preko gaćica po polnom organu! Devojčica je pokušavala da ga odgurne, ali nije uspevala jer je fizički slabija - priča izvor Kurira.

Klupko je počelo da se odmotava kada se druga devojčica požalila roditeljima.
- Bludni profesor je tokom časova, kad bi se vraćao iz toaleta, s leđa prilazio devojčici i rukama je dodirivao u donjem delu tela. Devojčica ga je odgurivala od sebe, a na kraju je skupila hrabrost i požalila se roditeljima, koji su sve prijavili policiji - kaže naš sagovornik.

J. SPASIĆ - J. RAFAILOVIĆ

"Niko od nas ne očekuje da postajemo eksperti, ali - budući da se upravo u zakonodavnim telima donosi najvažnija finansijska odluka za život svake zemlje - Zakon o budžetu, nemamo ni pravo na neznanje", istakla je Đukić Dejanović.

U obraćanju učesnicima konferencije "Uloga parlamenata u procesu odlučivanja o prioritetima: smanjenje javnih troškova ili stimulisanje ekonomije", koja se održava u Domu Narodne skupštine, ona je poručila da je zato uloga najstručnijih među poslanicima, kolega iz odbora za finansije i privredu, nemerljiva.

Predsednica srpskog parlamenta je istakla da ekonomski problemi u globalizovanom svetu nisu i ne mogu biti problem jedne ekonomije, ukazavši da ekonomski stručnjaci i parlamentarci zajedno treba da kreiraju zakonski okvir za poslovanje nacionalnih privreda.

"Na početku smo 2012, usred drugog talasa ekonomske krize - za koju stručnjaci upozoravaju da može biti razorna po privredu u meri u kojoj je njen prvi talas potresao finansijski sistem", kazala je Đukić Dejanović. To je, kako je rekla, razlog zbog koga visina javnog duga, kao i kretanje fiskalnog i budžetskog deficita, koji upravo poslanici, zakonom stavljaju u određene okvire, ne bi smele da ostanu puke reči kojima ne znamo značenje i uticaj.

Potpredsednica parlamenta Gordana Čomić je naglasila da su odluke koje u oblasti ekonomije, kao i drugih sektora donose parlamenti političke i imaju posledice na milione ljudi koje poslanici zastupaju.

Ona je kazala da je zadatak poslanika da nađu načine da se reše problemi država i građana koji od njih očekuju plan za bolji život.

"Pred pitanjima kakav plan ima vlada, koliko će trajati kriza i ko je kriv, ne možemo ostati nemi, jer ćemo od tih ljudi ponovo tražiti glas kao kredit da nam poveruju da umemo da nađemo rešenja koja su dobra za sve", zaključila je Čomićeva.

Potpredsednica parlamenta je naglasila da zemlje Balkana imaju potencijal i da bi bez ustručavanja trebalo da razmotre i ponude nove ideje, uvažavajući mišljenje stručne javnosti.

Direktor kancelarije Fondacije "Fridrih Ebert" u Beogradu Mihael Erke je istakao da u modernim, demokratski uređenim državama parlament ima izuzetno značajnu ulogu u kreiranju ekonomske politike.

Zbog toga je, prema njegovim rečima, veoma važno da parlamentarci poznaju materiju o kojoj donose odluke i pritom ne moraju biti stručnjaci, ali bi trebalo da uzmu u obzir i razmotre sugestije i predloge eksperata.

"Ni jedno ekonomsko pitanje nije samo tehničko pitanje, već političko i vezano je za određene interese", naglasio je Erke, ocenivši da parlamentima prilikom odlučivanja prioriti treba da budu interesi građana i države.

Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić je naveo da je dobijanje statusa kandidata za članstvo Srbije u EU vratilo nadu i donelo novu energiju čitavom regionu da može biti bolje.

"Ekonomska kriza je pogodila male, ali i velike zemlje, što pokazuje da treba promeniti dosadašnji pristup ekonomskoj politici", naveo je on, ocenivši da bi parlament u odnosu na vladu u tom procesu trebalo da ima dominantniju ulogu.

Kako je dodao, zadatak stručnjaka je da pomognu parlamentima, tako što će definisati alternative i moguće posledice.

Erić je istakao značaj saradnje parlamenata u regionu, pogotovo u procesu evrointegracija, ocenivši da je to zajedničko svim državama regiona, jer je krajnji cilj da se kroz tu saradnju podigne kvalitet života građana i rast nacionalnih ekonomija.

On je ukazao da je 1. marta, kada je Srbija dobila status kandidata za pregovore o članstu u Evropskoj uniji, postalo jasno koliko je važan taj proces približavanja Uniji razvijenih evropskih zemalja, ukazujući da je neizostavan i ne manje važan proces regionalne saradnje.

Konferencija o ulozi parlamenata u odlucivanju o ekonomskim pitanjima okupila je predstavnike skupštinskih tela zaduženih za ekonomiju i finansije iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Makedonije, Crne Gore i Albanije i veliki broj stručnjaka iz te oblasti.

Učesnici skupa razmatraće mogućnosti za jačanje kapaciteta parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije, o tome da li dati prednost smanjivanju javnih troškova ili stimulisanju ekonomije i o ekonomskim i političkim barijerama za trgovinu u regionu.

Izvor:Tanjug

Dinarska štednja stanovništva u Srbiji povećana je u 2011. godini za skoro šest milijardi dinara, odnosno 44,9 odsto, i na kraju decembra je dostigla iznos od 19,36 milijardi dinara, objavila je Narodna banka Srbije.

Iznos od gotovo šest milijardi dinara predstavlja najveći godišnji rast dinarske štednje od 2001. godine. Uz visok rast dinarske štednje, u 2011. godini je poboljšana i ročna struktura dinarske štednje.

Najveće povećanje, posmatrano po ročnoj strukturi, zabeležila je štednja oročena na period od tri meseca do šest meseci, za 1,85 milijardi dinara.

Apsolutni rast štednje te ročnosti praćen je i većim rastom njenog učešća u ukupnoj dinarskoj štednji, sa 11,2 odsto na 17,3 odsto.

I dinarska štednja oročena na period od šest meseci do jedne godine zabeležila je izraženiji rast, sa 2,7 milijardi na 4,31 milijardi dinara, a njeno učešće u ukupnoj dinarskoj štednji povećano je sa 20,3 odsto na 22,3 odsto.

Upravo štednja te ročnosti, ako se isključi štednja po viđenju, imala je najveće stanje na kraju 2011.

Mesečna dinamika promene dinarske štednje pokazuje da je oročena dinarska štednja, isključujući depozite po viđenju, tokom 2011. konstantno rasla, osim u maju.

Najveći mesečni rast oročene štednje ostvaren je u novembru, 1,91 milijardi dinara, i decembru - dve milijarde dinara, kada su banke, kao i prethodnih godina, ponudile nešto atraktivnije kamatne stope na štednju. Ipak, u odnosu na praksu iz prethodnih perioda ponuđene stope su imale umereniji rast.

Prema rezultatima anketa banaka koje je NBS povremeno sprovodila tokom 2011. godine, glavni razlozi koji su uslovili konstantni rast dinarske štednje su veće kamatne stope i povoljniji poreski tretman u odnosu na deviznu štednju - na prihod od kamate po osnovu dinarske štednje porez se ne plaća, dok se na kamatu po osnovu devizne štednje porez plaća po stopi od 10 odsto.

Izvor: Tanjug

BEOGRAD - Svi rokovi za prijem poreskih prijava ili plaćanja danas ističu, saopštila je Poreska uprava Srbije (PU).

Zbog državnog praznika i vanredne situacije, a na osnovu Zakona o upravnom postupku svi rokovi za prijeme poreskih prijava ili plaćanja pomeraju se na 20. februar", navedeno je u saopštenju objavljenom na sajtu PU.

Zakon o upravnom postupku predviđa da, ukoliko poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.

U Srbiji su zbog obeležavanja Dana državnosti neradni dani bili 15. i 16. februar, ali je i 17. februar zbog uštede električne energije proglašen neradnim danom i spojen sa državnim praznikom.

VELIKA SNIŽENJA, VELIKA PREVARA

20. Februar, 2012.

Mogućnost za prevare potrošača i manipulaciju njima ostavlja neprecizan član 44 Zakona o trgovini koji propisuje sniženja za "veće količine i veći broj kupaca", kaže predsednik NOPS

Agencija za restituciju objavila je danas javni poziv za podnošenje zahteva za restituciju, a bivši vlasnici moći će da podnose zahteve od 1. marta.

U cilju zaštite energetskog sektora države Vlada Srbije donela je sinoć odluku da petak, 17. februar bude neradan dan, a preporučila je da 13. i 14. februara rade samo firme koje moraju.

Vlada Srbije preporučila je, naime, da državni organi i institucije, ustanove, lokalna samouprava i privredni subjekti u ponedeljak, 13. i utorak 14. februara minimiziraju proces rada, ili, ukoliko postoji mogućnost, u potpunosti obustave rad, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

Zbog Dana državnosti 15. i 16. februar su, inače, neradni dani.

Radi sprečavanja redukcija i isključenja električne energije građanima, Vlada Republike Srbije naložila je Javnom preduzeću "Elektromreža Srbije" da sve neto prekogranične prenosne kapacitete u smeru ka Srbiji noćas od ponoći do 29. februara ove godine stavi na raspolaganje Javnom preduzeću "Elektroprivreda Srbije".

Ovom merom se suspenduje tržište prekograničnih kapaciteta i omogućava da se električna energija iz tranzita usmeri za potrebe Srbije, navedeno je u saopštenju.

Vlada je predložila ovu meru, jer su ekstremno niske temperature i obilne padavine uzrokovale nedostatak električne energije, a do sada preduzetim merama iscrpljene su mogućnosti za povećanje proizvodnje i nabavku električne energije na tržištu Srbije.

EPS demantuje medije

Apsolutno je netačna informacija da je tranzit energije preko Srbije obustavljena, saopštila je danas Elektroprivreda Srbije(EPS).

Povodom učestalih, pogrešnih tumačenja u pojedinim medijima u vezi sa jučerašnjim Zaključkom Vlade o stavljanju neto prekograničnih kapaciteta samo za ulaz u Srbiju na korišćenje EPS, preduzeće je saopštilo da je to uobičajena praksa u svim državama u regionu i da je Srbija među poslednjima koja ovakvu ili sličnu meru primenjuje.

U saopštenju se navodi da to nikako ne znači krađu električne energije, kao što se navodi u pojedinim medijima, već samo omogućava da se deo sopstvenog kapaciteta prioritetno koristi za potrebe industrije i stanovništva Srbije.

EPS će, kako se naglašava, svu, pa i dodatnu energiju, kupiti i platiti na regionalnom tržištu.

EPS podseća da je u celoj Evropi, pa i u našem regionu veliki deficit energije i ona se teško nalazi, i to po veoma visokim cenama.

"Apsolutno je netačna informacija da je tranzit energije preko Srbije obustavljen. Dodatna uvozna energija je potrebna od ponedeljka i Elektroprivreda Srbije upravo dobija ponude", ističe se u saopštenju.

EPS je posebno naglasio da su prekogranični kapaciteti od susednih operatora prenosnih sistema koji su kupljeni za ulaz u Srbiju, i dalje na raspolaganju ostalim kupcima, tako da je tranzit električne energije preko Srbije moguć i za treću stranu.

Izvor: Tanjug

Zvanični srednji kurs danas će biti 108,4031 dinara za jedan evro, što je istorijski minimum, uprkos jučerašnjoj intervenciji centralne banke koja je prodala 10 miliona evra na deviznom tržištu, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).