Pomeranjem kazaljki na časovnicima za sat unapred, danas u 02:00 sata ujutru počelo je letnje računanje vremena, saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale.

Na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena u ovoj godini počinje poslednje nedelje marta tako što se vreme u 02:00 časa ujutru pomera za sat unapred i računa kao 03:00 sata.

Prema važećem zakonu, letnje računanje vremena u Srbiji završava se poslednje sedmice u oktobru.

Cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije.

Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

U svetu, službeno vreme se pomera unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, sa obrazloženjem da se time "produžava" dan, omogućuje ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države.

Na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje u martu ili prve nedelje u aprilu.

Pomeranje kazaljki se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 država, uglavnom, na severnoj hemisferi.

Od 2002. godine zemlje EU, kao i ostale države u Evropi, odredile su da početak letnjeg vremena bude poslednje nedelje u martu, a završetak poslednje sedmice u oktobru.

Pored Islanda, jedine evropske zemlje koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena, jesenas ni Rusi, prvi put posle 30 godina, nisu pomerali kazaljke časovnika unazad.

Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut u odnosu na severnu.

Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.

Izrael je, primera radi, do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla prelaziti na izraelsko letnje vreme.

Pojedini astronomi su protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.

Na današnji dan navršava se šest godina od smrti nekadašnjeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i haškog optuženika Slobodana Miloševića.

Šest godina od smrti Miloševića

DRAMATIČNO: DEVOJKA KORISTILA DROGU KROKODIL

3. Mart, 2012.

U novosadskom Centru za odvikavanje od droga primljena devojka koja ima simptome kao da je koristila drogu "krokodil", a koja izaziva dramatične promene na koži

"Niko od nas ne očekuje da postajemo eksperti, ali - budući da se upravo u zakonodavnim telima donosi najvažnija finansijska odluka za život svake zemlje - Zakon o budžetu, nemamo ni pravo na neznanje", istakla je Đukić Dejanović.

U obraćanju učesnicima konferencije "Uloga parlamenata u procesu odlučivanja o prioritetima: smanjenje javnih troškova ili stimulisanje ekonomije", koja se održava u Domu Narodne skupštine, ona je poručila da je zato uloga najstručnijih među poslanicima, kolega iz odbora za finansije i privredu, nemerljiva.

Predsednica srpskog parlamenta je istakla da ekonomski problemi u globalizovanom svetu nisu i ne mogu biti problem jedne ekonomije, ukazavši da ekonomski stručnjaci i parlamentarci zajedno treba da kreiraju zakonski okvir za poslovanje nacionalnih privreda.

"Na početku smo 2012, usred drugog talasa ekonomske krize - za koju stručnjaci upozoravaju da može biti razorna po privredu u meri u kojoj je njen prvi talas potresao finansijski sistem", kazala je Đukić Dejanović. To je, kako je rekla, razlog zbog koga visina javnog duga, kao i kretanje fiskalnog i budžetskog deficita, koji upravo poslanici, zakonom stavljaju u određene okvire, ne bi smele da ostanu puke reči kojima ne znamo značenje i uticaj.

Potpredsednica parlamenta Gordana Čomić je naglasila da su odluke koje u oblasti ekonomije, kao i drugih sektora donose parlamenti političke i imaju posledice na milione ljudi koje poslanici zastupaju.

Ona je kazala da je zadatak poslanika da nađu načine da se reše problemi država i građana koji od njih očekuju plan za bolji život.

"Pred pitanjima kakav plan ima vlada, koliko će trajati kriza i ko je kriv, ne možemo ostati nemi, jer ćemo od tih ljudi ponovo tražiti glas kao kredit da nam poveruju da umemo da nađemo rešenja koja su dobra za sve", zaključila je Čomićeva.

Potpredsednica parlamenta je naglasila da zemlje Balkana imaju potencijal i da bi bez ustručavanja trebalo da razmotre i ponude nove ideje, uvažavajući mišljenje stručne javnosti.

Direktor kancelarije Fondacije "Fridrih Ebert" u Beogradu Mihael Erke je istakao da u modernim, demokratski uređenim državama parlament ima izuzetno značajnu ulogu u kreiranju ekonomske politike.

Zbog toga je, prema njegovim rečima, veoma važno da parlamentarci poznaju materiju o kojoj donose odluke i pritom ne moraju biti stručnjaci, ali bi trebalo da uzmu u obzir i razmotre sugestije i predloge eksperata.

"Ni jedno ekonomsko pitanje nije samo tehničko pitanje, već političko i vezano je za određene interese", naglasio je Erke, ocenivši da parlamentima prilikom odlučivanja prioriti treba da budu interesi građana i države.

Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić je naveo da je dobijanje statusa kandidata za članstvo Srbije u EU vratilo nadu i donelo novu energiju čitavom regionu da može biti bolje.

"Ekonomska kriza je pogodila male, ali i velike zemlje, što pokazuje da treba promeniti dosadašnji pristup ekonomskoj politici", naveo je on, ocenivši da bi parlament u odnosu na vladu u tom procesu trebalo da ima dominantniju ulogu.

Kako je dodao, zadatak stručnjaka je da pomognu parlamentima, tako što će definisati alternative i moguće posledice.

Erić je istakao značaj saradnje parlamenata u regionu, pogotovo u procesu evrointegracija, ocenivši da je to zajedničko svim državama regiona, jer je krajnji cilj da se kroz tu saradnju podigne kvalitet života građana i rast nacionalnih ekonomija.

On je ukazao da je 1. marta, kada je Srbija dobila status kandidata za pregovore o članstu u Evropskoj uniji, postalo jasno koliko je važan taj proces približavanja Uniji razvijenih evropskih zemalja, ukazujući da je neizostavan i ne manje važan proces regionalne saradnje.

Konferencija o ulozi parlamenata u odlucivanju o ekonomskim pitanjima okupila je predstavnike skupštinskih tela zaduženih za ekonomiju i finansije iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Makedonije, Crne Gore i Albanije i veliki broj stručnjaka iz te oblasti.

Učesnici skupa razmatraće mogućnosti za jačanje kapaciteta parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije, o tome da li dati prednost smanjivanju javnih troškova ili stimulisanju ekonomije i o ekonomskim i političkim barijerama za trgovinu u regionu.

Izvor:Tanjug

Dinarska štednja stanovništva u Srbiji povećana je u 2011. godini za skoro šest milijardi dinara, odnosno 44,9 odsto, i na kraju decembra je dostigla iznos od 19,36 milijardi dinara, objavila je Narodna banka Srbije.

Iznos od gotovo šest milijardi dinara predstavlja najveći godišnji rast dinarske štednje od 2001. godine. Uz visok rast dinarske štednje, u 2011. godini je poboljšana i ročna struktura dinarske štednje.

Najveće povećanje, posmatrano po ročnoj strukturi, zabeležila je štednja oročena na period od tri meseca do šest meseci, za 1,85 milijardi dinara.

Apsolutni rast štednje te ročnosti praćen je i većim rastom njenog učešća u ukupnoj dinarskoj štednji, sa 11,2 odsto na 17,3 odsto.

I dinarska štednja oročena na period od šest meseci do jedne godine zabeležila je izraženiji rast, sa 2,7 milijardi na 4,31 milijardi dinara, a njeno učešće u ukupnoj dinarskoj štednji povećano je sa 20,3 odsto na 22,3 odsto.

Upravo štednja te ročnosti, ako se isključi štednja po viđenju, imala je najveće stanje na kraju 2011.

Mesečna dinamika promene dinarske štednje pokazuje da je oročena dinarska štednja, isključujući depozite po viđenju, tokom 2011. konstantno rasla, osim u maju.

Najveći mesečni rast oročene štednje ostvaren je u novembru, 1,91 milijardi dinara, i decembru - dve milijarde dinara, kada su banke, kao i prethodnih godina, ponudile nešto atraktivnije kamatne stope na štednju. Ipak, u odnosu na praksu iz prethodnih perioda ponuđene stope su imale umereniji rast.

Prema rezultatima anketa banaka koje je NBS povremeno sprovodila tokom 2011. godine, glavni razlozi koji su uslovili konstantni rast dinarske štednje su veće kamatne stope i povoljniji poreski tretman u odnosu na deviznu štednju - na prihod od kamate po osnovu dinarske štednje porez se ne plaća, dok se na kamatu po osnovu devizne štednje porez plaća po stopi od 10 odsto.

Izvor: Tanjug

ANONIMUSI SRUŠILI SAJTOVE GRANDA I SITI REKORDSA!

27. Februar, 2012.

Anonimusi opet napadaju, umesto uobičajenih sadržaja, mogla se videti samo bela stranica i kratak natpis „Počelo je“