Izborna lista kandidata za odbornike u Skupstini opstine Zabalj - Demokratska Stranka
Kandidati za odbornike u Skupstini opstine Zabalj, sa Izborne liste Demokratska Stranka - Boris Tadic su:
01. Miroslav Kuzmanov - diplomirani ekonomista - Zabalj
02. Cedomir Bozic - diplomirani ekonomista - Curug
03. Blazenka Segedi - doktor medicine - Djurdjevo
04. Jovan Jovanovic - saobracajni tehnicar - Gospodjinci
05. Nada Glozanski - doktor medicine - Zabalj
06. Zoran Pinjic - masinski tehnicar - Curug
07. Milorad Stepanov - preduzetnik - Zabalj
08. Zdravko Siriski - sluzbenik - Gospodjinci
09. Milica Milicevic - diplomirani inzenjer zastite zivotne sredine - Curug
10. Djordje Zivanov - poljoprivrednik - Djurdjevo
11. Milenko Satara - elektromehanicar - Zabalj
12. Milica Volarov - profesor razredne nastave - Curug
13. Boro Milic - ekonomski tehnicar - Zabalj
14. Nebojsa Avramov - doktor veterine - Curug
15. Marija Vezilic - doktor medicine - Zabalj
16. Dusan Sladojevic - student prava - Curug
17. Bogdan Vislavski - diplomirani pravnik - Djurdjevo
18. Bogdanka Radul - apsolvent pedagogije - Curug
19. Zvonko Dejanovic - poljoprivnedni tehnicar - Gospodjinci
20. Milovan Mirkov - student - Zabalj
21. Dragana Malinovic - diplomirani menadzer bezbednosti - Curug
22. Novak Kljajic - masinbravar - Zabalj
23. Gojko Zoric - poljoprivredni tehnicar - Curug
24. Taiba Lugumerski - knjiznicar - Zabalj
25. Goran Gataric - diplomirani inzenjer elektrotehnike - Curug
26. Vera Dudas - poljoprivrednik - Djurdjevo
27. Nada Ostojic - ekonomistkinja - Gospodjinci
28. Stevan Maric - diplomirani inzenjer poljoprivrede - Zabalj
29. Danilo Nikolin - poljoprivrednik - Curug
30. Sanja Culum - ekonomista - Zabalj
31. Tihomir Nezic - diplomirani inzenjer masinstva - master - Djurdjevo

Nikako ne mogu da se složim da u okruženju gde živim, a to su Gospođinci, postoje takve kreature od ljudi koji za života nisu ništa učinili za opštu stvar, a u stanju su da pokvare sve ono što nekom drugom čini zadovoljstvo.
U selu postoji moto klub "Eskadrila", gde su se vredni i mladi ljudi okupili, i rešili da od zapuštenog prostora, van sela, na "Avionskom krilu" stvore ambijent za okupljanje.... Ima ih 50-60. Počistili su i raskrčili korov i prljavštinu, posadili mlade sadnice, doveli vodu, struju, namestili kutak za decu sa ljuljaškama i klackalicama, postavili korpe za smeće, namestili česmu, uredili zapušteni avion, sredili prostor oko spomenika dvojici ruskih pilota koji su poginuli 1945. godine, jer se sa ovog aerodroma poletalo na Sremski front.
O tom spomeniku zahvalnost je izdala i ruska ambasada u Beogradu, kada je skoro čula da postoje neka deca koja vode računa i o tome... Sve to je mogla da uradi Mesna zajednica, ali nije. Mirno je gledala kako se na domak sela stvara jedna nova deponija, sa nepokošenom travuljinom i korovom, sa bezbroj špriceva (znate već kojih špriceva)...
I sada, jedna "mudra glava " se setila da tu decu treba oterati odatle, jer su se drznuli da na tom prostoru izgrade, pored ostalog i jedan paviljon od 40m2, da imaju gde da se sklone od kiše, da dočekaju goste kada organizuju svoje susrete motoraša. Prošlog jula pljusak im je sve pokvario, oterao i goste i rokere. Pomogli smo im da dovedu struju i vodu, da izgrade i ovaj objekat ne tražeći ništa za uzvrat.
"Mudra glava" je donela zaključak da iza svega toga stoji politika i sakupljnje glasova za DS! "Mudra glava" neka ne brine, nećemo taj paviljon odneti nigde posle izbora, ne uslovljamo svoj angažman oko svega nikakvim glasovima.
Taj objekat će jednog dana biti centar za sve izletnike koji žele da ispeku roštilj, skuvaju kotlić, naprave rođendan...
Potrudićemo se posle izbora da ovaj kompleks dobije izdignutu pozornicu dimenzija 10 x 7 m. na kojoj će se izvoditi razni programi, od folklora do rok koncerata. Sve to smeta nekome u Mesnoj zajednici i poziva građevinsku inspekciju da obustavi radove na "Avionskom krilu"!
Vlasništvo tog tla je inače opština, i dala je taj teren na korišćenje "Eskadrili", biće obezbeđeni i savi papiri da "drug" nema glavobolju zbog toga, kao što je imao 2002. godine kada je bio kolovođa da se ne gradi sportska hala od para za gasifikaciju, pa su te pare tu "negde" nestale, istopile se sumnjivim podelama, kobajagi - deoničarima.
Pravi lik legaliste i čuvara zakonitosti, i morala, a suština je da čega god se dotakao-upropastio je, tako da se Gospođinčani ne čude ako ove godine ne bude već tradicionalnog turnira ulica u julu mesecu.
Motoraši neka ne brinu, neka se slobodno voze po tom izmeštenom prostoru, jer uostalom, mi koji možda ne vozimo motore, moramo da prihvatimo da TO NEŠTO postoji, i da nekome čini zadovoljstvo, zato postoji mladost, između ostalog i da irtira plesnive mozgove...

Autor: Zdravko Siriški

Električaru "Kontrasta" pritvor do 30 dana

Papuga se kao električar tereti za krivično delo protiv opšte sigurnosti, a u vezi sa izazivanjem opšte opasnosti.

On je danas na saslušanju kod istražnog sudije kazao da nije sposoban da iznese svoju odbranu, te se branio ćutanjem.

Sudija Alimpić mu je odredio pritvor i doneo odluku o pokretanju istrage.

Njemu se, prema navodima novosadske policije, na teret stavlja da je od 2006. do 2012. godine održavao električne instalacije u diskoteci "Kontrast" u kojoj je u požaru, u noći između 31. marta i 1. aprila, život izgubilo šest mladih ljudi.

Na osnovu istog krivičnog dela dežurni istražni sudija Višeg suda u Novom Sadu juče je odredio pritvor do 30 dana Alojzu Ganiću, vlasniku diskoteke "Kontrast" i Slaviši Stanišiću i Dejanu Ratković, zakupcima tog ugostiteljskog objekta.

Pred istražnim sudijom Višeg suda Miroslavom Alimpićem, Ganić je dao izjavu, dok su se Stanišić i Ratković branili ćutanjem.

Sudija Alimpić je, pored određivanja pritvora, juče doneo odluku o pokretanju istrage povodom tragedije u diskoteci "Kontrast".

Izvor: Tanjug, RTV

Curug, Zabalj, Djurdjevo, Gospodjinci
17. mart 2012
Prikupljanje potpisa gradjana za predaju lista kandidata za odbornike u skupstini opstine Zabalj.

"Pistolj" je oznacio start.
Stranke i koalicije su "na juris" krenule sa prikupljanjem potpisa u sva cetiri naseljena mesta u opstini Zabalj, da bi prvi predali svoje liste i na taj nacin imali psiholosku prednost u odnosu na ostale politicke protivnike.
Usijali su se mobilni telefoni.
SMS poruke su kruzile.
Lep dan izmamio je gradjane da se zaista odazovu pozivu i da daju svoju podrsku strankama za koje su opredeljeni ili ciji program podrzavaju.
Bila je to ujedno i odlicna prillka da se vidi koje stranke jesu organizovane i imaju infrastrukturu, a koje stranke imaju "problema".
Gradjani su mogli da vide stranke koje su cak iznele i nekoliko stolova van kancelarija, da bi ostavile sto jaci utisak i na taj nacin privukli paznju onih koji se tu zateknu ovim ili onim povodom.
Gradjani su takodje mogli da vide i zatvorena vrata na kancelarijama nekoliko stranaka koje su ranije vazile za "jake na lokalu".
Okolnosti su se izmenile.
U opstini Zabalj su bukvalno svi ucestvovali u vlasti.
Svi su imali priliku da sprovedu svoj program.
Vreme je da opstina Zabalj dobije vlast obrazovanih i kompetentnih ljudi, koji ce svojim znanjem, umecem i zalaganjem napraviti maksimalne rezultate u izuzetno teskom vremenu na globalnom nivou.
Poslednje sto gradjanima opstine Zabalj treba je "povratak u proslost", "aveti proslosti" i mracni elementi koji umesto da teze evropskim vrednostima koje su genetski ugradjene u nas narod - pokusavaju sve zajedno da odvedu u "ruske gulage".

R.M.D.

Zabalj, 27.02.2012.

Postovani, na mail naseg portala stigla je poruka ih Hrvatske koju cete procitati u integralnoj verziji.

Molimo Vas da ukoliko neko nesto zna o ovome odgovori gospodinu, ili da se obrati nama pa cemo mi biti posrednik.

Nas portal je do sada spojio nekoliko porodica i uvek nam je zadovoljstvo kada uradimo nesto plemenito za pojedinca ili zajednicu.

Integralni tekst maila:

Poštovani,

Kako tražim korijene prezimena LISSKA može li me neko uputiti koga bih se obratio u tu svrhu radi podataka za pradjeda:

Lisska Moritz(Isidor), rođen 1896 u Gospođincima.

Hvala unaprijed uz pozdrav,

Duško Lisska, e-m : Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

Bečej (mađ. Óbecse, nem. Altbetsche, rum. Becei) je gradić i sedište istoimene opštine koja se nalazi u Južnobačkom okrugu u Vojvodini, Srbija. Prema popisu iz 2002. Bečej je imao 25 774 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 26634 stanovnika), dok je cela opština imala 40 987 stanovnika.

Bečej je ekonomski centar na srednjem toku Tise kroz Srbiju. Nalazi se na važnom putu koji povezuje Novi Sad i Suboticu. Grad se prvi put spominje 1091.
Geografija

Na desnoj obali Tise je od davnina veliko naselje, grad panonskog tipa, jedan od najvećih u Potisju, privredno, društveno i kulturno središte ovog dela Vojvodine - Bečej. U opštini Bečej su: Bačko Petrovo Selo, Bačko Gradište, Radičević i naselje Mileševo. Bečej je na pogodnom geografskom položaju, na raskršću železničkih i drumskih puteva, na veštačkim kanalima i reci Tisi.
Istorija

Bečej, na bačkoj strani, nekada Stari Bečej, nastao je iz Tvrđave na adi Tise, koja je spajala naselja na levoj i desnoj obali reke. Na teritoriji današnje opštine, prilikom arheoloških iskopavanja, nađeni su predmeti iz ranijih epoha ljudskog društva. Na osnovu do sada obavljenih istraživalja i nađenog materijala, zna se da je ovo područje bilo naseljeno od pet milenijuma p. n. e., odnosno od starijeg neolita. Na mestu današnjeg grada i u njegovoj okolini život se odvijao kroz gotovo sve praistorijske kulture i periode. Nađena su naselja iz neolita, eneolita, bronzanog doba kao i naselja gvozdenog doba, sve do istorijskog perioda.

Početkom nove ere teritoriju su nastanili Sarmati. Tokom Velike seobe naroda kroz ovu teritoriju su naseljvala mnoga plemena zadržavajući se duže ili kraće na jednom mestu ostavljajući kuće i grobove. Najbrojnije ostatke iz tog perioda ostavili su Avari između 6. i 9. veka koji su u grobovima svojih pokojnika često ostavljali bogate priloge.

Bečej se prvi put pominje 1091. godine. Kao utvrđenje Bečej se spominje 1238. g kada je ugarski kralj Bela IV svojom darovnicom poklonio Bečej u posed kaluđerima krstašima iz Stolnog Beograda. Severno od Bečeja nalazilo se naselje Perlek, koje je zaživelo još u 11.-12. veku. Prema turskim tefterima pominje se kao naselje još 1650. godine, ali je 1698. godine bez stanovnika. Arheološkim iskopavanjem u ovom naselju nađen je čitav niz objekata: poluukopane zemunice, silosi, otpadne jame, bunari i rovovi. Najlepši predmeti koji su nađeni na ovom lokalitetu nalaze se danas u holu fabrike „Karbo-Dioksid“, koja se posle privatizacije zove Linde, gde je napravljena mala izložba.

U 15. veku bio je posed srpskog despota Đurađa Brankovića. Do sredine 16. veka Bečej je promenio desetak feudalnih gospodara u okviru feudalne Ugarske.

Turski vezir Mehmed-paša Sokolović osvaja ga 1551. i pod turskom vlašću ostaje do 1687. godine. Nakon velikog austrijsko-turskog rata krajem XVII veka, Velike seobe Srba pod Arsenijem III Čarnojevićem i sklapanja mira u Sremskim Karlovcima 1699. ova teritorija dolazi u austrijsku vlast. Da bi osigurala svoje carstvo od upada Turaka, austrijska vlada duž novih granica je osnovala Potisko–pomorišku vojnu granicu. Od 1702. do 1751. grad je pripadao Potisko-pomoriškoj vojnoj granici Habzburške monarhije.

Posle Austrijsko-turskoga rata iz 1717. i sklapanja mira u Požarevcu iste godine, Turska je izgubila Banat, a samim tim prestaje potreba postojanje Potiske granice. Tadašnje županjske vlasti tražile ukidanje privilegije graničara, čemu su se ovi žestoko suprostavljaju. Nakon ukidanja ovog dela Vojne granice, mnogi Srbi koji su živeli u gradu odlaze u Rusiju. Da bi umirila graničare, austrijska vlada je 1751. osnovala Potisko-krunski distrikt sa sedištem u Bečeju. Distrikt je postojao od 1751. do 1848. Troje privilegija je dato distriktu 1759, 1774. i 1800. Prva privilegija distriktu je definisala status njegove autonomije, dok je druga dozvolila Mađarima da se nasele u distriktu. U periodu koji je sledio Mađari su zamenili Srbe kao većinski narod u gradu. U to vreme dolazi do povećanja broja stanovnika, tako po popisu iz 1820. u njemu živi 8.357 stanovnika. Prema popisu iz 1910., stanovništvo Bečeja je brojalo 54.275 lica, od kojih je 30.465 govorilo mađarskim, a 22.821 srpskim jezikom. U njemu bilo četrnaest potiskih opština. U periodu od blizu jednog veka postojanja distrikta u Bečeju se razvilo zanatstvo, trgovina i druge privredne i društvene delatnosti i on postaje politički i kulturni centar srednjeg Potisja. Bečej će u sastavu austrougarske carevine ostati do kraja Prvog svetskog rata 1918, kada ovo krajevi ulaze u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Između dva svetska rata u nasteje teška industrija Bečeju sa oko 1500 radnika i taj broj se neće značajnije menjati. Posle Drugog svetskog rata, Bečej je i dalje sresko mesto sve do 1955. kada je pripojen vrbaškom, a te godine prelazi u novosadski srez, do 1966. kada su ukinuti srezovi. Godine 1955. Mileševo i Radičević ulaze u sastav opštine Bečej, a 1960. i Bačko Gradište i Bačko Petrovo Selo. Takva administartivna podela postoji i danas.
Demografija

U naselju Bečej živi 20547 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 39,5 godina (37,9 kod muškaraca i 41,1 kod žena). U naselju ima 9614 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,66.

Stanovništvo u ovom naselju veoma je nehomogeno, a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.

Kolo srpskih sestara

Postoje samo u Curugu i Novom Sadu.

U Curugu postoje vec petnaest godina, opstaju i bave se humanitarnim radom sto znaci da nemaju prihod ali se medjusobno ispomazu.

Broje negde oko 30 clanova. Dugogodisnja clanica Ana Rajcanji sada je predsednica a podpresednica je Antonija Ankica  Knezev.

Predsednica Ana Rajcanji zajedno sa svojim clanicama uspesno organizuje druzenja sirom Vojvodine.

Postoji oko petnaest udruzenja sa kojima  uspesno saradjuju.Prihod od prodaje rucnih radova daju kao pomoc onima kojima je najpotrebnija.

Do sada su pomagale deci ometenim u razvoju u vidu odece, hrane, praska i drugih potrepstina.

Dobrovoljni skromni prilog dale su za renoviranje Srpske Pravoslavne Crkve Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Curugu.

Sastaju se svakog ponedeljka, iznose svoje ideje i razmisljanja o buducim aktivnostima.

One slave Slavu Malu Gospojinu, ali isto tako organizuju druzenje svakog meseca.

Ovog meseca druzenje je u Basaidu.

U Curugu ce biti odrzano druzenje u julu.

Sada clanice vredno rade jer u  Curugu se vrse pripreme za   proslavu predstojeceg praznika  8.marta - medjunarodnog dana zena.

Bivsa predsednica ovog udruzenja Gordana Lazic, cestitala je u ime svih clanica ovog udruzenja predstojeci praznik svim damama.

Isto tako gospodja Lazic poziva sve zene, dame na lepo druzenje.

Autor: Ivana Basta

Opstina Zabalj

- Nemoj da ides mojom ulicom

Stihovi cuvene pesme Riblje Corbe, najbolje docaravaju opasnosti koje vrebaju u pojedinim ulicama u opstini Zabalj.
Temperatura par dana unazad je konacno iznad nule i sneg je poceo naglo da se topi.
Topljenje snega sa krovova zgrada, kuca i drugih objekata je pozeljno, ali i opasno.
Osim ledenica koje padaju i koje su bile fatalne za nesrecnu gospodju iz Beograda, velika opasnost je i sabijeni sneg na krovovima.
Sneg je sabijen, tezak i gust, i desava se da se citave gromade otkidaju, odvaljuju i padaju sa krova.
Takav sneg je vrlo opasan i obratite paznju kada prolazite pored visokih objekata i onih kod kojih jos postoji sneg na krovu.
Iskoristite lepo vreme i oslobodite se snega na mestima gde on predstavlja opasnost, ili da bi ste sprecili prokisnjavanje ako vec do sad nije pocelo.
Tezina snega je inace do sada nanela ogromne gubitke mnogim vlasnicima plastenika, a natalozeni sneg sirom Srbije prouzrokuje prokisnjavanje cak i u drzavnim ustanovama.

Curug, 15. februar 2012. oko 18 casova

Koincidencija ili ne.

Velike i znacajne ulice u Curugu su u potpunom mraku, dok je ulica u kojoj zive dva "funkcionera" jedne male stranke od "velikog" znacaja - potpuno osvetljena.

Onaj ko se zatekao u Curugu veceras oko 18 casova, nasao bi se u cudu.
Ulice od vitalnog znacaja su u potpunom mraku, dok su ulice potpuno nebitne za saobracaj i na kojima saobracaju vozila do 5 tona - osvetljene kao Los Andjeles.

Ko je od Zablja isao prema Beceju i uputio se ulicom Milosa Obilica i Svetozara Miletica (eventualno Borisa Kidrica) - bio je u potpunom mraku sve do benziske pumpe koja se nalazi na izlazu iz Curuga.
Naime, ove dve ulice od vitalnog znacaja za mesto Curug, su bile u potpunom mraku zbog restrikcija koje su uvedene na nivou cele Republike Srbije.

No, to nije sporno.
Cak je i pohvalno.
Sporno je i cudno ( u najmanju ruku ), sto je upravo u to vreme  ulica Rade Maletina bila potpuno osvetljena.

Slucajnost ili ne, ali u toj ulici zive dva "visoka" funkcionera jedne lokalno nebitne stranke, ali na Pokrajinskom nivou - vrlo znacajne.

To je stranka koja ima vise funkcija nego clanova.

I dok je ta ulica bila osvetljena kao za Novu Godinu, vozila su se jedva provlacila preko utabanog snega i leda.

Ulice nisu rasciscene. Sve komplet se pretvorilo u mesavinu leda i utabanog snega.

Svaka setnja ovakvim ulicama, ovih dana, predstavlja "ekstremni sport".

Osobe mladje a pogotovo starije, koje nemaju adekvatnu obucu, nebi trebale da idu po ovoj podlozi, ili ako vec moraju, treba da se drze ivice gde je sneg, i gde je klizanje kud i kamo manje.

A da bi paradoks bio kompletan, videli smo nesto nesvakidasnje.

Ulicom Rade Maletina od pravca Mlinova prema centru Curuga, cuo se veliki traktor.

Zastali smo ocekujuci da cemo videti "grn" ili neku drugu masinu koja cisti ulicu.

Prizor koji smo videli ocenite sami:

Ispred nas je prosao veliki traktor koji je umesto prikljucka za razgrtanje snega, vukao petoro sanki.

Na svim sankama su bila mala deca.

Da, dobro ste procitali - Traktor je za sobom vukao petoro sanki na kojima su sedela deca.

Policije na zalost nigde nije bilo, ali da se zadesila i videla ovo - rigorozno bi kaznila vozaca.

Ovakva voznja sama po sebi je izuzetno rizicna.

Ovakva voznja po mracnim ulicama predstavljala je rizik i za decu, i za vozaca i za sve ostale ucesnike u saobracaju.

Bio je potpuni mrak.

Traktor je isao relativno brzo i postojala je realna opasnost da bilo koje dete padne na sred neosvetljene ulice.

Nadamo se da ce ovaj clanak procitati sto vise mestana Curuga a i sire naravno, i da nece dozvoliti ovakve "igrarije" koje lako mogu da se pretvore u nesto nezeljeno.

Srecan Praznik Sretenje Gospodnje!

Autor: Toplica Milan