"Niko od nas ne očekuje da postajemo eksperti, ali - budući da se upravo u zakonodavnim telima donosi najvažnija finansijska odluka za život svake zemlje - Zakon o budžetu, nemamo ni pravo na neznanje", istakla je Đukić Dejanović.

U obraćanju učesnicima konferencije "Uloga parlamenata u procesu odlučivanja o prioritetima: smanjenje javnih troškova ili stimulisanje ekonomije", koja se održava u Domu Narodne skupštine, ona je poručila da je zato uloga najstručnijih među poslanicima, kolega iz odbora za finansije i privredu, nemerljiva.

Predsednica srpskog parlamenta je istakla da ekonomski problemi u globalizovanom svetu nisu i ne mogu biti problem jedne ekonomije, ukazavši da ekonomski stručnjaci i parlamentarci zajedno treba da kreiraju zakonski okvir za poslovanje nacionalnih privreda.

"Na početku smo 2012, usred drugog talasa ekonomske krize - za koju stručnjaci upozoravaju da može biti razorna po privredu u meri u kojoj je njen prvi talas potresao finansijski sistem", kazala je Đukić Dejanović. To je, kako je rekla, razlog zbog koga visina javnog duga, kao i kretanje fiskalnog i budžetskog deficita, koji upravo poslanici, zakonom stavljaju u određene okvire, ne bi smele da ostanu puke reči kojima ne znamo značenje i uticaj.

Potpredsednica parlamenta Gordana Čomić je naglasila da su odluke koje u oblasti ekonomije, kao i drugih sektora donose parlamenti političke i imaju posledice na milione ljudi koje poslanici zastupaju.

Ona je kazala da je zadatak poslanika da nađu načine da se reše problemi država i građana koji od njih očekuju plan za bolji život.

"Pred pitanjima kakav plan ima vlada, koliko će trajati kriza i ko je kriv, ne možemo ostati nemi, jer ćemo od tih ljudi ponovo tražiti glas kao kredit da nam poveruju da umemo da nađemo rešenja koja su dobra za sve", zaključila je Čomićeva.

Potpredsednica parlamenta je naglasila da zemlje Balkana imaju potencijal i da bi bez ustručavanja trebalo da razmotre i ponude nove ideje, uvažavajući mišljenje stručne javnosti.

Direktor kancelarije Fondacije "Fridrih Ebert" u Beogradu Mihael Erke je istakao da u modernim, demokratski uređenim državama parlament ima izuzetno značajnu ulogu u kreiranju ekonomske politike.

Zbog toga je, prema njegovim rečima, veoma važno da parlamentarci poznaju materiju o kojoj donose odluke i pritom ne moraju biti stručnjaci, ali bi trebalo da uzmu u obzir i razmotre sugestije i predloge eksperata.

"Ni jedno ekonomsko pitanje nije samo tehničko pitanje, već političko i vezano je za određene interese", naglasio je Erke, ocenivši da parlamentima prilikom odlučivanja prioriti treba da budu interesi građana i države.

Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić je naveo da je dobijanje statusa kandidata za članstvo Srbije u EU vratilo nadu i donelo novu energiju čitavom regionu da može biti bolje.

"Ekonomska kriza je pogodila male, ali i velike zemlje, što pokazuje da treba promeniti dosadašnji pristup ekonomskoj politici", naveo je on, ocenivši da bi parlament u odnosu na vladu u tom procesu trebalo da ima dominantniju ulogu.

Kako je dodao, zadatak stručnjaka je da pomognu parlamentima, tako što će definisati alternative i moguće posledice.

Erić je istakao značaj saradnje parlamenata u regionu, pogotovo u procesu evrointegracija, ocenivši da je to zajedničko svim državama regiona, jer je krajnji cilj da se kroz tu saradnju podigne kvalitet života građana i rast nacionalnih ekonomija.

On je ukazao da je 1. marta, kada je Srbija dobila status kandidata za pregovore o članstu u Evropskoj uniji, postalo jasno koliko je važan taj proces približavanja Uniji razvijenih evropskih zemalja, ukazujući da je neizostavan i ne manje važan proces regionalne saradnje.

Konferencija o ulozi parlamenata u odlucivanju o ekonomskim pitanjima okupila je predstavnike skupštinskih tela zaduženih za ekonomiju i finansije iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Makedonije, Crne Gore i Albanije i veliki broj stručnjaka iz te oblasti.

Učesnici skupa razmatraće mogućnosti za jačanje kapaciteta parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije, o tome da li dati prednost smanjivanju javnih troškova ili stimulisanju ekonomije i o ekonomskim i političkim barijerama za trgovinu u regionu.

Izvor:Tanjug

Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, danas je u Kovačici počela dvodnevna konferencija pod nazivom "Usmena tradicija nacionalnih manjina kao deo nematerijalnog nasleđa Srbije".

U uvodnom obraćanju, pomoćnica ministra za kulturno nasleđe i predsednica Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije Dušica Živković istakla je da je saznanje o neodvojivosti kulturnog diverziteta odnosno kulturnog nasleđa od društvenog, političkog i ekonomskog razvoja jedne zemlje i šire međunarodne zajednice dovelo pitanje zaštite kulturne baštine u istu ravan sa pitanjem zaštite ljudskih prava.

Pravo na kulturno nasleđe je segment opštih ljudskih prava, a dobar sistem očuvanja baštine najpre treba da omogući ispoljavanje identiteta ali i poboljšanje kvaliteta života u sredini bogatoj kulturnim i prirodnim nasleđem koje funkcioniše u okviru održivog razvoja, rekla je ona.

Prema njenim rečima, osnovni cilj je da se formira nacionalni inventar, reprezentativna lista i lista za urgentnu zaštitu nematerijalnog nasleđa, ali i stvori integrativni sistem zaštite očuvanja ovog nasleđa i novi način i sadržaj baštinjenja kako posredstvom profesionalaca tako i posredstvom nosioca znanja nematerijalnog nasleđa.

Dosadašnja aktivnost ukazuje da je Srbija potpisnica UNESCO-ve konvencije za očuvanje nematerijalnog nasleđa stvorila uslove za izradu Nacionalne strategije u oblasti zaštite i očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa, rekla je Živković.

Predsednica Komisije za upis u registar nematerijalnog nasleđa - Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Vilma Niškanović rekla je da je komisija zasedala nekoliko puta i njen rad se zasnivao na povezivanju sa regionalnim koordinatorima u Vojvodini, centralnoj, zapadnoj, istočnoj i južnoj Srbiji, Kosovu i Metohiji i Beogradu.

Na adresu ministarstva kulture stiglo je, prema njenim rečima, oko 30 elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa koje bi komisija trebalo da razmotri za upis u registar.

Ona je ocenila i da je izuzetno važno otvaranje Centra za nematerijalno kulturno nasleđe koji bi u najskorije vreme trebalo da počne sa radom. Cilj centra, koji se nalazi pri Etnografskom muzeju u Beogradu, je prikupljanje, obrađivanje i dokumentovanje podataka o svim elementima nematerijalnog nasleđa za upis u Nacionalni registar.

Generalni sekretar Nacionalne komisije Srbije za saradnju sa UNESCO-m Jasna Zrnović rekla je da je Konvenciju o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa do sada ratifikovalo 142 države-članice UNESCO-a od 196 koliko ih je ukupno, što govori o potrebi za ovom konvencijom.

Osvrnuvši se na temu današnje konferencije u Kovačici, Zrnović je rekla da umiranje jednog jezika vodi trajnom gubitku usmene tradicije i da je održavanje uloge usmene tradicije u društvu način njenog očuvanja.

Polovina od ukupno 6.700 jezika nestaće pre kraja ovog veka, rekla je ona i dodala da je očuvanje jezika kojima preti odumiranje osnova za očuvanje kulturne raznolikosti.

U radu konferencije učestvuju predstavnici Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, Nacionalne komisije Srbije za saradnju sa UNESCO-om, Balkanološkog instituta SANU, Etnografskog muzeja u Beogradu, predstavnici nacionalnih manjina u Srbiji.

Centralne teme konferencije su implementacija Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa i pomoć Komisije Srbije za saradnju sa UNESCO-om u implementaciji.

Predviđene su i radionice za članove saveta nacionalnih manjina i Saveza jevrejskih opština Srbije.

Cilj Konferencije, koju organizuju Ministarstvo kulture i Fond "Međunarodni etno centar Babka", jeste da se predstavnici i nosioci kulturnih programa nacionalnih manjina u Srbiji upoznaju sa Konvencijom o očuvanju nematrijalnog kulturnog nasleđa UNESCO-a, kako bi lakše prepoznali deo svog nematerijalnog kulturnog nasleđa i pripremili svoje predloge za upis na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.

Prethodno je u Galeriji Babka svečano obeležen Međunarodni dan maternjeg jezika otvaranjem triju izložbi: "Oslikane tikve" autora čiji je maternji jezik albanski, aškalijski, bošnjački, bugarski, vlaški, grčki, egipatski, mađarski, makedonski, nemački, romski, rumunski, rusinski, slovački, slovenački, ukrajinski, hrvatski, češki i hebrejski.

Prisutne su pozdravili pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić, stalni koordinator UN u Srbiji Vilijam S. Infante i predsednik Nacionalne komisije UNESCO-a Trivo Inđić.

Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika danas je u Staroj Pazovi otvoren Slovački narodni dom.

Učešće u radu Konferencije uzeće predstavnici nacionalnih saveta albanske, aškalijske, bugarske, bunjevačke, vlaške, grčke, egipatske, mađarske, nemačke, romske, rumunske, rusinske, slovačke, slovenačke, ukrajinske, hrvatske, češke, makedonske i bošnjačke nacionalne manjine.

Konferenciju organizuje Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva u saradnji sa Fondom "Međunarodni etno centar Babka" u Kovačici.

Direktor i osnivač Fonda "Međunarodni etno centar Babka" Pavel Babka istakao je u izjavi Tanjugu značaj konferencije za upoznavanje predstavnika nacionalnih manjina sa aktivnostima Srbije u oblasti nematerijalne kulturne baštine.

On je dodao da očekuje da će ova konferencija doprineti uključivanju nacionalnih manjina u programe zaštite nematerijalnog nasleđa i pomoći im da svoju nematerijalnu baštinu uvrste u Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Predviđene su i radionice sa predstavnicima nacionalnih manjina.

Izvor: Tanjug