DELEGACIJA MEMORIJALNOG DRUŠTVA "RACIJA 1942" U POSETI SOMBORU

PETI DAN SVETOĐURĐEVSKIH SVEČANOSTI
ponedeljak, 07 maj 2012.

Petog dana Svetođurđevskih svečanosti, Srpska pravoslavna crkvena opština somborska organizovala je u Srpskoj čitaonici «Laza Kostić» projekciju dokumentarnog filma «Deca večnosti».
Pre projekcije o novosadskoj i šajkaškoj Raciji, sa osvrtima na zbivanja u Somboru tih mračnih godina, govorio je Aleksandar Veljić, predstavnik Memorijalnog društva «Racija 1942» iz Čuruga.

Izvor: Blagovesnik.rs

Memorijalno društvo "Racija 1942" još nije dobilo od državnih institucija ni dinar da se Topalov magacin sačuva i prezentuje u vidu memorijalnog centra - Muzeja žrtava Racije.

Sveto jevanđelje po Jovanu

Glava 5

1. A potom beše praznik jevrejski, i iziđe Isus u Jerusalim.

2. U Jerusalimu, pak, kod Ovčijih vrata ima banja, koja se zove

jevrejski Vitezda, i oko nje pet pokrivenih tremova,

3. U kojima ležaše mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, suvih,

koji čekahu da se zaljuja voda;

4. Jer anđeo Gospodnji silažaše u određeno vreme u banju i

mućaše vodu; i koji najpre ulažaše pošto se zamuti voda,

ozdravljaše, makar kakva bolest da je na njemu.

5. A onde beše jedan čovek koji trideset i osam godina beše

bolestan.

6. Kad vide Isus ovog gde leži, i razume da je već odavno

bolestan, reče mu: Hoćeš li da budeš zdrav?

7. Odgovori Mu bolesni: Da, Gospode; ali nemam čoveka da

me spusti banju kad se zamuti voda; a dok ja dođem drugi

siđe pre mene.


Dragi prijatelji, još jednom Vam se zahvaljujemo na časti i radosti koju ste nam učinili u tužnom, ali veličanstvenom obeležavanju sedamdesetogodišnjice racije u Čurugu, a posebno Vašoj poseti Topalovom magacinu – magacinu smrti više stotina žitelja našeg mesta u januaru 1942. godine, koji želimo da pretvorimo u Muzej. Naša želja se temelji i na proceni stručnjaka Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji za Topalov magacin navode:

„Prostor u kome su se odigrali zločini do danas je sačuvan u autentičnom, neizmenjenom stanju i verno svedoči o ovom istorijskom događaju. Smatra se sa stanovišta očuvanja graditeljskog nasleđa i nematerijalne baštine, potpuno prihvatljivim i društveno opravdanim, da se ovaj prostor sačuva i prezentuje u vidu memorijalnog centra.

Dragi prijatelji, sa žaljenjem i tugom, obaveštavamo Vas, da do sada nismo dobili ni jedan dinar od državnih institucija za uređenje ovog, za istoriju i kulturu Srpskog naroda, veoma značajnog prostora, a učestvovali smo na sledećim zvaničnim konkursima:


Ministarstvo vera i dijaspore

Konkurs za sufinansiranje projekata unapređenja verske kulture,

verskih sloboda i tolerancije u oblasti:

afirmacije, zaštite i razvoja srpske kulturne

baštine i njeno prezentovanje.


Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva

Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti kulturnog nasleđa

u oblastima: Zaštita, očuvanje i prezentacija nepokretnog kulturnog

nasleđa i zaštita, očuvanje i prezentacija muzejskog nasleđa.


Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje

Konkurs za sufinansiranje projekata/proghrama u oblasti zaštite kulturnog

nasleđa u Autonomnoj pokrajini Vojvodini u 2012. godini u oblasti:

zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa.


Osećamo se kao onaj čovek koji je, po Svetom jevanđelju po Jovanu, trideset i osam godina bio bolestan u banji Vitezda, ali nije imao svog čoveka da ga spusti u vodu kako bi ozdravio.


Tako i naše Memorijalno društvo „Racija 1942“ nema „svog čoveka“ u državnim institucijama koje bi trebale da finansiraju rekonstrukciju Topalovog magacina.


Dragi prijatelji, veoma smo ponosni na to što što ste procenili da su naši napori da se očuva sećanje na nevine žrtve od mađarskih fašista januara 1942. godine, ispravni i da podržavate naše aktivnosti na tom planu.

13. mart 2012. ČURUG
Zbor građana MZ Čurug koji je održan juče u jednom poznatom čuruškom lokalu, nekadašnjem kafiću i diskoteci, su pored predsednice Saveta Mesne zajednice Dragice Dragin prisustvovali i većina članova Saveta MZ Čurug.
Odziv gradjana Čuruga, sa druge strane, bio je izuzetno slab.

Dragica Dragin je izvestila prisutne gradjane o delatnosti MZ Čurug u protekloj godini.
Naglasak je bio na komunalnom uređenju centra Čuruga, parka i čuruškog groblja. U centru Čuruga su postavljene korpe za otpatke, napravljana je nova kućica za odmor u parku umesto stare koja je bila oštećena toliko da je predstavljala opasnost pre svega po mališane koji se tu najčešće igraju.
Na čuruškom groblju su postavljene korpe za otpatke i kontejneri za otpad, a takodje i  česme za korišćenje vode za uređivanje grobnih mesta. Uređene su i pomoćne prostorije za alat pa je sada kapela kompletirana.
Ranije su uredjena parking mesta ispred Hrama Vaznesenja Gospodnjeg i čuruške ambulante, a zamenjen je i trotoar u ulicama Miloša Obilića i Dimitrija Tucovića.

Rečeno je takodje da je od namenskih sredstava iz mesnog samodoprinosa pokrivena nova škola i hala koje su još uvek u izgradnji. Mesna zajednica je učestvovala u organizaciji manifestacije "Vertep" zajedno sa osnovnom školom i crkvom, a takodje i u obeležavanju čuruške Slave Spasovdana.
MZ Čurug je učestvovala i u organizaciji obeležavanja 70 godina od zloglasne fašističke Racije.
MZ Čurug je aplicirala na konkursima i dobila strogo namenska sredstva za uređenje atarskih puteva i čišćenje kanala za odvodnjavanje. Pošto u selu više nema mesnog samodoprinosa MZ Čurug radi samo poverene poslove koje dobije od Skupštine opštine Žabalj.
Planovi:
MZ Čurug u ovoj godini planira tradicionalno da učestvuje u obeležavanju čuruške Slave Spasovdan, koja će biti jubilarna jer se navršava 150 godina od početka izgradnje Hrama Vaznesenja Gospodnjeg koji je ponos Čuruga i srpskog pravoslavlja.
Pošto je 2012-ta izborna godina, sve planirane poslove će  uraditi novi saziv Saveta Mesne Zajednice.
Predsednica MZ Čurug Dragica Dragin je pohvalila  rad udruženja građana iz Čuruga sa kojima MZ Čurug ima odlične odnose i sarađuje na više nivoa, ali na žalost nedostatak finansijskih sredstava i nepostojanje samodoprinosa onemogućilo je MZ Čurug da pruži i finansijsku podršku ovim udruženjima.
Gradjani su na Zboru takodje obavešteni da su rešeni imovinsko pravni odnosi u vezi jedine bioskopske sale u Čurugu, i da postoji mogućnost da se konkuriše za sredstva preko konkursa.
To je za sada jedini način da se sala dovede u funkcionalno stanje. Budući da u Čurugu nema adekvatnih prostorija za održavanje brojnih manifestacija, ulaganje u ovu salu bilo bi na opštu korist meštana i Opštine.
Veliku senku na Zbor gradjana bacila je činjenica da je odziv meštana Čuruga bio izuzetno mali.

Pijetet prema nevinim žrtvama

27. januar 2012.

BEČEJ: Oni koji su učinili zlodelo zbog kojeg smo se danas okupili na spomen obeležju kraj ušća Kanala u Tisu mogu se nazvati samo jednim zajedničkim imenom neljudi, a nama koji smo se okupili ostalo je da budemo ljudi,

da izrazimo pijetet prema žrtvama fašističkog terora i nikada ih ne zaboravimo, istovremeno da hrišćanski praštamo, ali da poštovanje prema žrtvama nikada ne izgubimo. Ostaje nam da se poklonimo senima ljudi, koji su na mučenički način ovde kraj Tise okončali svoj život, rekao je, između ostalog, na jučerašnjem parastosu žrvama Racije u Bečeju pre sedam decenija izaslanik Vlade AP Vojvodine pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Mirosav Vasin.

Pre toga je prisutne sugrađane u ime Opštinske boračke organizacije pozdravio i evocirao sećanja na krvavi Savindan 1942. godine u Bečeju Gradimir Džigurski. U ime Memorijalnog društva „Racija 1942“ obratio se Aleksandar Veljić, koji je naglasio da je najnovijim istražinjem utvrđeno da je u bečejskoj raciji život izgubilo tačno četiri stotine ljudi, od čega najviše 255 Srba i 132 Jevreja, ali i da to nije konačan broj.

U ime Srpske pravoslavne crkve parastos je služio sveštenik Dejan Stanojev u sasluženju Milana Malinića i sveštenika iz Bačkog Petrovog Sela Petra Pivničkog i Turije Dragomira Trifunovića.

Na kraju jučerašnjeg parastosa vence na Spomen obeležje položili su u ime Vlade APV Miroslav Vasin, u ime lokalne samouprave predsednik opštine Peter Knezi, njegov zamenik Budislav Medurić i predsednik SO Bečej Dušan Jovanović, zatim delegacija Opštinskog veća SSS, Udruženja penzionera, te političkih stranaka, DS, DSS, Komunističke partije Josip Broz, PUPS, SNS, SPS, a rodbina nastradalih i sugrađani su zapalili sveće.

Po završetku parastosa, u Gradskom pozorištu je emitovan dokumentarni film po imenu „Deca besmrtnosti“ u produkciji Eparhije Bačke.

V. Jankov

Izvor: Dnevnik.rs

MEMORIJALNO DRUŠTVO „RACIJA 1942.“

Datum: 26. 01. 2012.


SAOPŠTENjE ZA MEDIJE PARASTOS ŽRTVAMA RACIJE U BEČEJU


Na Savindan, 27. januara u Bečeju će se nakon Svete liturgije, održati Parastos žrtvama Racije ovog mesta u januaru 1942. godine. Parastos kod spomenika na Tisi će u 13 časova služiti prezviteri Dejan Stanojev i Milan Malinić uz sasluženje većeg broja sveštenika iz Turije, Nadalja, Bačkog Petrovog Sela i drugih mesta. Parastosu će prisustvovati najviše rukovodstvo Opštine Bečej, kao i predstvnici Katoličke crkve, dok je Jevrejska zajednica uz pismeno izvinjenje obavestila organizatore, da zbog Dana sećanja na holokaust neće prisustvovati. Po završetku parastosa će se položiti venci SUBNOR-a i drugih organizacija
.
Nakon Parastosa građani Bečeja i njihovi gosti će otići u salu Bečejskog pozorišta gde će im se u 14 časova prigodnim besedama obratiti gospodin Petar Knezi predsednik Opštine Bečej, gospodin Budislav Medurić potpredsednik opštine Bečej, predsednik Memorijalnog društva „Racija 1942“ i druge zvanice. Potom će se prikazati dokumentarni film o Raciji „Deca besmrtnosti“ u produkciji .

Posle progroma u Šajkaškoj i Novom Sadu, kao poslednja karika u genocidnom lancu stigla je grozna Racija i u Bečej, gde je ubijeno oko 400 žitelja ovog prelepog panonskog grada na obali Tise. U Bečejskoj raciji pored Srba i Jevreja stradali su i Mađari, Rusini, Česi, Hrvati... Među žrtvama su i 24 osobe mlađe od 18 godina


Predsednik
Memorijalnog društva
„Racija 1942“

Milan Radomir
(064 800 42 10)

Eparhija bačka: Gradske vlasti izazvale incident

Eparhija bačka u saopštenju "najodlučnije odbacuje licemerne optužbe Aleksandra Jovanovića da je Crkva sprečila ambasadora Izraela Jozefa Levija i ambasadora Mađarske Oskara Nikovica da učestvuju u zvaničnom programu pomena žrtvama Novosadske racije".

"Istina je da su predsednik gradske skupštine i gradonačelnik Igor Pavličić sa svojom pratnjom pokušali da, mimo protokola i bez poziva organizatora, učestvuju u (jučerašnjem) zvaničnom programu", navodi Kancelarija Episkopa bačkog Irineja.

Ti gradski čelnici, kako se navodi, pokušali su da onemoguće direktora Centra Simon Vizental Efraima Zurofa "da prođe do svog mesta i obrati se sabranom narodu, a kada im to nije pošlo za rukom, onda su pokušali da iskoriste prisustvo gospodina Zurofa kako bi se probili do spomenika 'Porodica' i time prekinuli molitveni pomen".

Brzom reakcijom protokola Eparhije bačke, njihov pokušaj je sprečen, a Zurofu je omogućeno da se obrati narodu, ističu u Eparhiji i dodaju da su ambasadori Mađarske i Izraela "nažalost bili opkoljeni gradonačelnikovom svitom i samim tim onemogućeni da uđu kroz službeni ulaz".

Eparhija bačka je izrazila najiskrenije žaljenje zbog incidenta "izazvanog od strane gradskih vlasti Novog Sada" i onemogućavanja zvanicama Eparhije i Jevrejske opštine da učestvuju u molitvenom pomenu i ambasadorima zahvalila što su se odazvali pozivu organizatora.

Istovremeno je izraženo "gnušanje što su gradske vlasti, nemajući nikakvog poštovanja i pijeteta prema žrtvama racije, pokušali da izazovu incident", koji je uspešno sprečen, navedeno je u saopštenju Eparhije bačke.

Predsednik Skupštine grada juče je, posle pomena na Keju žrtava racije, izjavio da je obezbeđenje Srpske pravoslavne crkve sprečilo njega i druge predstavnike grada, kao i vojvođanske zvaničnike i dvojicu ambasadora, da uđu u prostor na kome je održan pomen žrtvama Novosadske racije.

Sramotno je to što su na komemoraciji povodom 70. godišnjice racije Novosađani, predstavnici Grada i ambasadori Izraela i Mađarske ogradom i fizičkim obezbeđenjem sprečeni da priđu spomeniku, ostave cvet ili zapale sveću, rekao je predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović na vanrednoj konferenciji za novinare koju je sazvao, kako je objasnio, iz poštovanja prema građanima Novog Sada.

Izvor: RTV

MEMORIJALNO DRUŠTVO „RACIJA 1942.“

Datum: 21. 01. 2012.

Dr Efraim Zurof direktor Centra „Simon Vizental“ JERUSALIM

Poštovani gospodine Zurof,


Iz medija smo saznali da dolazite u Novi Sad kao gost gradskih vlasti na obeležavanje 70-o godišnjice zločinačke Novosadske racije, a iz medija smo saznali da gradske vlasti ne organizuju nikakvu manifestaciju po ovom pitanju, nego su pozvali građane da učestvuju na komemoraciji 23. januara u podne kada će Parastos održati Srpska Pravoslavna Crkva i Jevrejska zajednica održati molitveni pomen nevinim žrtvama Racije.

Izuzetno smo obradovani vešću da ćete se nakon Njegove Svetosti Arhiepiskop pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog gospodin Irineja i Vi obratiti prisutnima.

Istovremeno želimo da Vas obavestimo, da smo poraženi činjenicama koje govore kakav odnos gradske vlasti imaju prema žrtvama Racije. Najbolje ih oslikavaju sledeća dva primera:

-Prvo, u Budžetu grada Novog Sada za 2012. godinu, nije predviđeni ni jedan dinar za obeležavanje 70. godišnjice Racije. Zar to ne govori sve o odnosu gradskih vlasti prema ovim nedužnim žrtvama?

-Drugo: Memorijalno društvo „Racija 1942“, kao udruženje građana osnovano sa ciljem negovanja tradicije za dostojanstveno očuvanje sećanja na žrtve Racije, je predložilo da Skupština grada Novog Sada donese odluku o postavljanju spomen-obeležja žrtvama Novosadske racije. 18. 07. 2011. je podnelo inicijativu gospodinu Igoru Pavličiću, gradonačelniku Novog Sada, da Skupština grada Novog Sada donese odluku o postavljanju spomen obeležja žrtvama Novosadske racije na ŠTRANDU. Smatramo da nije trebalo dočekati 70-u godišnjicu ovog genocidnog zločina, bez spomen obeležja na mestu progroma hiljada stanovnika Novog Sada. Spomen obeležje treba da bude skromno, vodeći računa da isto ne naruši današnju suštinu kupališta Štrand.

Iz tih razloga, ali prvenstveno zbog dužnog pijeteta prema žrtvama ovog zločina, bilo bi izuzetno značajno da se prisutnima obratite i na novosdskoj gradskoj plaži Štrand, mestu najvećeh stradanja Novosađana. Čini nam se da bi to mnogo pomoglo pravom sagledavanju ovog problema.

Posebno je porazno da je 20.01.2012. u Budimpešti otkrivena spomen-ploča na kojoj piše: "Od 20. do 23. januara 1942. godine, tokom Novosadske racije, mađarske snage ubile su 3.400 stanovnika. Većina žrtava su bili Srbi. Večno su ugašeni životi i više od 700 Jevreja. Sud generlštaba pozvao je na odgovornost počinioce 1943. godine. U spomen žrtvama na 70.godišnjicu Racije, sa pijetetom podignuta od Ministarstva pravosuđa".

Na žalost, mi u Novom Sadu, zahvaljujući u prvom redu gradskim vlastima, nemamo takvu ploču. U dokumentarnom filmu "Slučaj Kepiro" gospođa koja je preživela Raciju i sama kaže da joj je najviša žao, što se taj događaj obeležava na potpuno pogrešnom mestu. Još je žalosnije što se u Novom Sadu i dalje često pominje broj od 1.300 postradalih, dok danas mađarski istoričari govore o 3.400 ubijenih nevinih žitelja Novog Sada.

Izražavamo nadu da bi Vaš dolazak na mesto stradanja Novosađana i Vaše obraćanje prisutnima pomoglo da se izborimo za pravdu za žrtve posle 70 godina, ili bar Vaše pominjanje ovog problema prilikom obraćanja na centralnoj komemoraciji.

Sa izuzetnim poštovanjem i verom u borbu za iste ciljeve,


Sekretar
Memorijalnog društva „Racija 1942“
Jasmina Jurišin
(065 542 44 29)

Predsednik
Memorijalnog društva „Racija 1942“
Milan Radomir
(064 800 42 10)

ISTINA O ZLOGLASNOJ RACIJI 1942 KOJA JE DECENIJAMA PRIKRIVANA -  KONAČNO NA SVIM MEDIJIMA

OBAVEZNO POGLEDAJTE SLEDEĆE EMISIJE:

Nakon 70 godina zataškavanja, prikrivanja i falsifikovanja - Prava istina o razmerama genocida koji su počinili madjarski fašisti u januaru 1942 u Bečeju, mestima u Šajkaškoj oblasti i Novom Sadu - konačno izbija na videlo.

Ove godine 04. januara prvo je u Čurugu održan Parastos.
Čurug je mesto u kome je genocidna racija započeta, i Čurug je mesto koje je u toj raciji izgubilo trećinu stanovništva.

Istina o tome konačno je dospela do šire javnosti, a slike iz Čuruga obišle su celu Srbiju preko skoro svih televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Ova godina je godina suočavanja i spoznaje.

Ove godine prvi put se slobodno priča o zverstvima koja su činjena pre 70 godina na minus 30 ispod nule.

Pozivamo Vas da ne propustite sledeće priloge u narednim danima:

Slučaj Kepiro | Petak, 20.01.2012. u 21:00 na RTV1.

- Dokumentarni film Ivane Miloradovic "Ledeni dani" o Raciji bice emitovan 22. i 23.01. Prvi deo o Raciji u Sajkaskoj se emituje na RTS 1 u nedelju 22.01. u 17:40h,
a drugi deo o Novosadskoj raciji u ponedeljak u 21:00h.

U filmu kao sagovornici ucestvuju retki zivi svedoci ovog zlocina.
Medju njima su i zitelji Curuga i Zablja.
Obavezno obratite paznju i na odjavnu spicu filma.

- U nedelju uvece ce se ista tema obradjivati u emisiji na madjarskom jeziku "Nasi dani" u 20h na RTV, a 25.01. uvece, takodje na RTV, se emituje emisija gospodje Erzike Pap-Reljin.

ORGANIZOVANI PREVOZ AUTOBUSOM IZ CURUGA

- 23.01. u ponedeljak u 10h z Curuga polazi autobus na pomen na Keju i na Strandu u Novom Sadu.