Prihvatilište za stare – spas od hladnoće i gladi

Šezdesetčetvorogodišnja Anica Gavrilović iz Čuruga spas od hladnoće i gladi našla je u Prihvatilištu Gerontološkog centra u Bečeju.

Udovica, bez bliskih rođaka i sa penzijom od desetak hiljada dinara nije imala mnogo izgleda da preživi ovaj kijamet koji je gotovo paralisao ne samo našu zemlju.

Ceo život prevrtala je svaki dinar i uvek se vodila narodnom mudrošću - pružaj se prema guberu.

Ali, ni to više nije bilo dovoljno za opstanak.

A samo nekoliko metara dalje, u drugoj sobi novi stanari i nove sudbine. Neki su tu, poput šezdesettrogodišnjeg Gojka Bajića, pekara.

Njegov šezdesetšestogodišnji cimer Ištvan Kovač pronađen je promrzao u svojoj kući u Poljanicama.

Neveliku sobu dele sa šezdesetjednogodišnjim saobraćajnim tehničarom Miloradom Vračarom koji kao i oni nikome nije potreban.

Izvor: RTV

MOSKVA - Zagrevanje stvara hladnoću.
Evropa je ušla u ledeno doba. Nezabeležen talas hladnoće, sneg i led koji su okovali Stari kontinent i odneli više od 300 života, posledica su topljenja leda na Arktiku usled globalnog zagrevanja, tvrde naučnici. Oni objašnjavaju da se ledena struja sručila na Evropu zbog poremećaja atmosferskih pritisaka i promene šeme vetrova, izazvanih dramatičnim topljenjem leda na Severnom polu.

Naime, pri visokoj razlici u atmosferskim pritiscima formira se jak zapadni vetar, koji s Atlantika donosi tople vazdušne mase. Te struje donose vlagu planinskoj centralnoj Evropi i obezbeđuju toplu i snežnu zimu. Ukoliko vazdušno strujanje izostane, u Evropu stiže hladan i suv vazduh sa Arktika, kao što je to slučaj sada.

Proračuni naučnika iz Instituta za polarna istraživanja „Alfred Vegener“ (AWI) i Centra za istraživanje Zemlje „Gelmgolc“ (GFZ), pokazuju da se razlika u pritiscima smanjuje u godinama kad na Arktiku dolazi do prekomernog topljenja leda. Tako se stvaraju sve veće površine vode, koje, za razliku od svetle ledene površine, intenzivno upijaju zračenje sunca i zagrevaju se. Nastupanjem hladne sezone, vodene mase prenose toplotu na vazduh. Ta klimatska pojava na Arktiku nazvana je „efektom podignutog poklopca“.

Profesor Vladimir Petoukov sa Postdam instituta prvi je doveo u vezu sve hladnije zime u Evropi sa topljenjem leda. On je s kolegom Vladimirom Semenovim 2009. uradio studiju u kojoj je simulirao nestanak leda i otkrio da će u godinama posle toga zime biti sve hladnije.

- Ko god misli da mu topljenje tamo nekog leda na dalekim severnim morima neće smetati, vara se. Postoje složene veze između svega što čini klimu, a tome smo sada svedoci - navodi dr Petoukov.