Promocija monografije Svetovaznesenskog hrama u Čurugu

ponedeljak, 21 maj 2012.

20. maja 2012.godine, po završenoj Svetoj Liturgiji održana je Litija, a uveče u 19.00.č. u okviru jubileja 150 godina od izgradnje i tronosanja hrama u Čurugu, održana je promocija monografije o hramu Vaznesenja Gospodnjeg.

Pre promocije odigrana je predstava, po monografiji o čuruškom hramu, koju je osmislila nastavnica srpskog jezika Zorica Pustajić.

Predstavom se ističe ovaj značajni trenutak za pravoslavne čuružane, obeležavanje stopedestogodišnjice od izgradnje hrama Vaznesenja Gospodnjeg. Čuruški sveštenici i đakon pričaju deci o značaju crkve u težnji ka sticanju vrlina i o mukotrpnoj borbi za očuvanje ovih svetinja. Tu priču o teškoj izgradnji hrama izlažu i zidari, koji nekoliko puta iznova grade hram, arhitekta, koji je osmislio izgled ikonostasa i prešao trnovit put dok njegov nacrt nije odobren, slikar koji brižno bira ikone i donosi ih u nekoliko navrata, zvonar koji otkriva da se do savremenog zvuka današnjih crkvenih zvona došlo njihovim čestim izlivanjem i menjanjem. Ovaj njihov trud nije bio uzaludan. Lepota Crkve, a naročito ikonostas, i danas poziva sve vernike na molitvu. Sveštenike čitava ova izgradnja podseća na hilandar, ali i na nastanak mnogih crkava i manastira.

Nakon predstave, reči pozdrava i podrške uputio je arhijerejski namesnik žabaljski protojerej Ostoja Nijemčević, a potom su autori monografije Milanka Todić, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i Branislav Todić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, predstavili monografiju mnogobrojnim prisutnim Čuružanima. Uz monografiju su predstavljeni flajeri i razglednice o Svetom hramu.

Otvoreni Svetovaznesenski dani u Čurugu

nedelja, 20 maj 2012 12:01

Predavanjem o restauraciji hrama Vaznesenja Gospodnjeg i svečanim otvaranjem izložbe fotografija 150 godina Svetovaznesenskog hrama započeli su prvi slavski dani u Čurugu.

19. maja, u 20 časova, u prostorijama Spomen vrtića, pred mnogobrojnim posetiocima svečano je otvorena izložba fotografija o restauraciji hrama, a povodom 150 godina Svetovaznesenskog hrama. Posle uvodne reči direktora narodne biblioteke u Žablju gospođe Dubravke Dudić koja je govorila o istorijatu čuruške crkve, njenoj ulozi i značaju u duhovnom, prosvetnom, kulturnom i političkom životu Čuružana kroz istoriju, prisutnima se obratila gospođa Slavica Vujović zaposlena u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Petrovaradinu. Gospođa Vujović je bila zadužena za stručni nadzor radova na obnovi čuruškog hrama. Detaljno je objasnila u kakvom je stanju hram bio i šta je do sada urađeno. Sve je slikovito propraćeno projekcijom na video-bimu. Goran Beuković, akademski vajar govorio je o obnovi kapitala i ukrasa na hramu.

Gospođa Dragica Dragin, predsednik Mesne zajednice, govorila je o manifestacijama koje će se održavati u Čurugu povodom jubileja, a Aleksa Cucić učenik Osnovne škole Đura Jakšić u Čurugu, svirao je na violini dela J. S. Baha i Šuberta. Zatim se prisutnima obratio autor fotografija o restauraciji Stefan Dragin, govoreći o svome radu.

Protonamesnik Petar Trivunović

Prodajem kuću u Čurugu u ulici Svetozara Markovića 44,
kuca je zemljara ošalovana s prednje strane.
Ima priključak za gas i struju i prostire se na površini od 6a 94m2.
Zemljište pod zgradom-objektom 84m2 i zemljište uz zgradu-objekat 6a10m2, nalazi se blizu centra sela.
za sve informacije pozvati na 064/2475875
ili putem maila: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

Memorijalno društvo „Racija 1942“ iz Čuruga po treći put učetvuje u nacionalnoj manifestaciji Noć muzeja. Osnovni cilj ove manifestafcije je da  upozna javnost sa budućim prostorom u koji će se smestiti muzej namenjen žrtvama Racije.

Muzej žrtava racije se nalazi u „Topalovom magaciju“, prostoriji koja je pre rata bila žitni magacin Branka Novakova-Topalova, gde su mađarski fašisti za samo nekoliko dana januara 1942. godine zverski ubili preko 500 nevinih ljudi, žena i dece. Memorijalno društvo “Racija 1942” je uz finansijsku podršku Opšte zemljoradiničke zadruge “Čurug” uspelo da uredi fasadu zgrade Muzeja pred ovogodišnju Noć muzeja i Svetovaznesenske dane.

Program Noći muzeja se odvija u dva prostora: u spomen vrtiću Osnovne škole i u Muzeju žrtava raije (Topalovom magacinu).

 

Spomen vrtić Osnovne škole „Đura Jakšić“ - 19. maj 2012. u 20 sati
Otvaranje foto izložne „Obnova i restauracija čuruškog hrama Vaznesenja Gospodnjeg“ – autor fotografija Stefan Dragin
Manifestacija se održava u sklopu proslave jubileja 150 godina čuruškog hrama Vaznesenja Gospodnjeg i organizuje je Srpska pravoslavna parohija čuruška. Na otvaranju izložne fotografija će govoriti Dubravka Dudić, direktor Narodne biblioteke Žabalj, a o značaju obnove i restauracije čuruškog hrama prigodne besede će imata stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada.

Muzej žrtava racije (Topalov magacin): 21,00 čas

1. Otvaranje izložbe fotografija o Čuruškoj raciji 1942. godine
2. Promocija knjige Aleksandra Veljića „Slučaj Kepiro“
3. Prikazivanje filma Ivane Miloradović „Ledeni dani“
4. Pretraživanje memorijalnih spiskova žrtava Racije

Nakon otvaranja izložbe fotografija vezanih za Raciju 1942. godine i promocije knjige Aleksandra Veljića „Slučaj Kepiro“ prikazaće se film Ivane Miloradović „Ledeni dani“, a potom je predviđeno da gosti i posetioci mogu pretraživati memorijalne spiskove žrtava Racije iz Čuruga, Žabalja, Đurđeva, Gospođinaca, Gardinovaca, Vilova, Loka, Titela, Mošorina, Šajkaša, Kisača, Srbobrana, Temerina, Novog Sada i Bečeja.

 

Unapred zahvalni

 

Milan Radomir

Predsednik Memorijalnog društva „Racija 1942“.

(064 800 42 10)

 

 

Opstina Zabalj - Curug - Lazna nagradna igra

Ovih dana na mnoge kućne adrese u Čurugu stiglo je neobično pismo.
Svako pismo je bilo "čestitka", jer je primalac pisma navodno "srećni dobitnik nagradne igre"!

U pitanju je čista laž i i pokušaj manipulacije, kao i zloupotreba ličnih podataka svih onih koji su pismo dobili.
Izvesna firma iz Novog Sada je upotrebila stari američki "marketinški trik" isprobavan unazad već 100 godina.
Ta firma iz Novog Sada je upotrebila "direktno pismo" ili direktnu poštu.
Problem je što je pismo zapravo teška konstrukcija i laž, jer govori o nagradi koje zapravo nema.
Nikakva nagradna igra nije ni postojala i samim tim niko nije ni mogao da bude "srećni dobitnik".

U pitanju je firma koja prodaje proizvode iz uvoza po mnogo višim cenama od stvarnih, a za to nude "besplatnu večeru".

Cilj ovoga je da lažnom nagradom i "besplatnom večerom" ljudi budu privučeni na prezentaciju, na kojoj vešti marketinški stručnjaci onda prezentuju proizvode i prodaju ih najčešće na rate.

Pozivamo sugradjane iz naše opštine da ovakva i slična pisma ignorišu kako sada tako i ubuduće.

Stara američka poslovica kaže "Nema besplatnog ručka".

Niko neće doći u Curug, Zabalj, Djurdjevo ili Gospodjince da bi delio nagrade, već će doći da pokupe novac od ionako osiromašenih gradjana. Zarada se dobija tako što se na "besplatnoj večeri" prezentacijom prodaju artikli po mnogo višim cenama od realnih.
A koliko je to takvim i sličnim firmama isplativo, videćete dole u nastavku teksta, gde se opisuje šta sve dobijaju njihovi "prezenteri" tj oni koji prodaju robu na ovakvim "večerama".

Analizirali smo detaljno pismo i evo šta smo saznali:
- Firma koja je "organizator nagradne igre" nema svoj web sajt
- Firma ima mail adresu na hotmail klijentu , što je vrlo neuobičajeno za pravna lica
- Samo pismo je dokaz o tome da je Firma negde "pribavila" podatke o "dobitnicima nagrada"
- Pismo je prepuno nejasnoća i nepreciznosti koje otvaraju mogućnost manipulacije i višestrukog tumačenja

Na internetu smo potražili više podataka o toj Firmi i naišli smo na oglas koji su objavili.
Iz oglasa se vidi koliko su dobro plaćeni oni koji rade za njih.
Pogledajte i sami sadržinu oglasa ove firme koja je delila "nagrade" nepostojeće nagradne igre:
*Namerno smo sklonili naziv firme jer bitna je suština.
Ovakvih "Firmi" ima puno, koje u ovo krizno vreme pokušavaju da uzmu novac na marketinške trikove Made in America.

 

 

Oglas ove "Firme" na jednom čuvenom portalu:

xxx se bavi distribucijom uvoznih nemačkih proizvoda za masažu, magno-terapiju, kao I zdravstveno-terapeutskih kompleta za zdravo spavanje. Zbog praćenja strateškog plana I širenja obima poslovanja u potrazi smo za odgovornim novo-zaposlenima na teritoriji Vojvodine, Beograda I srednje Srbije.

Potreban nam je:

Prezenter / savetnik prodaje

 

Zadaci radnog mesta:

Uslovi za kandidate:

 

Prednosti imaju:

Zaposlenima nudimo:

Kristina Marjanac iz Čuruga jedna od 5 novoizabranih članova Upravnog Odbora Unije Srednjoškolaca Srbije!

Održana generalna skupština 2012!

Jedanaestog i dvanaestog maja u sali Opštine Vračar u Beogradu održana je generalna skupština Unije srednjoškolaca Srbije, koja je okupila više od 60 predstavnika i predstavnica srednjih škola članica.

Tokom prvog dana, srednjoškolci i srednjoškolke sumirali su rezultate ovogodišnjeg projekta Srednjoškolci za srednjoškolce (SzS), u okviru koga je prilikom Dana volontiranja, drugog decembra, prikupljen novac za finansiranje učeničkih akcija. Predstavnici 16 škola koje su dobile grantove na konkursu za projekte „Kultura i mladi“ prezentovali su dosadašnje realizovane aktivnosti svojih parlamenata.

Učesnici su potom formirali četiri radne grupe, koje su razmatrale teme komunikacije i vidljivosti UNSS-a, SzS projekta, saradnje sa vladinim sektorom i obrazovanja u budućnosti. Neke od diskusija dale su i praktične rezultate, pa je tako formirana Fejsbuk grupa za komunikaciju među članovima koji se aktivno interesuju za praćenje rada parlamenata na nacionalnom nivou i koja bi trebalo da olakša protok informacija koje se tiču aktivizma. Grupu možete pronaći na ovom linku.

https://www.facebook.com/groups/358458820885507/

Drugi dan skupštine bio je namenjen izglasavanju pitanja važnih za dalji rad 
UNSS-a .Usvojena je nacionalna strategija za period od narednih godinu dana i izabrani novi članovi upravnog odbora organizacije.

Posle predstavljanja osmoro kandidata, usledilo je glasanje.
Novi upravni odbor Unije srednjoškolca Srbije čine :

Kristina Marjanac iz Čuruga,

Saša Pešić iz Bečeja,

Emilija Radojev iz Bele Crkve,

Stefan Kujundžić iz Kraljeva i

Jovana Božičković iz Bačke Palanke.

Upravnom odboru želimo mnogo ideja, motivacije, pozitivne energije i nešto sreće da svoje zamisli sprovedu u delo!

Generalne skupštine UNSS-a mesta su uspostavljanja prvih kontakata sa svetom aktivizma, druženja, razmene iskustava i generisanja pozitivne energije za rad i zalaganje u učeničkim parlamentima koje učesnici predstavljaju. Ukoliko ste i vi među ljudima koje interesuje proširenje angažmana u UNSS-u, važno je da znate da će upravni odbor u roku od dve nedelje raspisati konkurs za lokalne koordinatore i PR tim, pa vas pozivamo da pratite naš sajt, pošaljete prijavu i na taj način otvorite sebi mogućnost za nezaboravnih godinu dana saradnje s ljudima iz cele zemlje, ali i drugih zemalja Evrope.

 

Već 104. godinu u Čurugu se proizvode svilene bombone. Šarene, jednobojne, žele, orasnice, okruglaste... Zaboravljenih ukusa, drugačijih mirisa. Svaka slivena zahvaljujući velikom majstorluku i davno izveštenim rukama. U svaku uliven dah davnih vremena. I mnogo ljubavi. Zbog toga su i uspele da obiđu sve kontinente. Prvu je napravio Rista Đorđević. U kući u kojoj se prave i danas, čitav vek kasnije.Rista je ovom umeću naučio Slavka Milivojeva, dečaka kojeg je u svoj dom primio 1934. godine. Slavko je tada imao devet godina. Ubrzo je postao čuveni šećerdžija u ovom kraju.

Bio je, vele mu potomci, veliki boem. Voleo je pesmu i kafanu, a od svega više svoj zanat. U svaku šećerku koju je stvorio unosio je dušu. Znali su ga svi, nijednog vašara pod panonskim nebom bez njega nije moglo biti. Pred njegovim tezgama bilo je najviše gužve i pesme. A kako i ne bi kad su bile najslađe.

I danas se u ovoj kući prave bombone. I danas se one prodaju na vašarima širom zemlje. A glavne bombondžije su Slavkov sin Negovan i supruga Mira, koja je i vlasnica radnje „Bombonica“.
- Deda je umro prošle godine, imao je 81. A baba Đurđinka godinu pre njega. Bili su veliki ljudi i veseljaci. Nikada ulicom nije prošla muzika da je nisu zvali pod prozor. A znalo se, pevale su se „Milkina kuća na kraju“ i još neke drage pesme.

Mnogo su ljubavi dali svima oko njih i štošta smo od njih naučili. Uvek su nam pomagali i materijalno i duhovno a, što je najvažnije, naučili su nas da volimo to što radimo – pričaju Mira i Negovan.

Oni su godinama živeli u Apatinu, ali su se ipak vratili u Čurug, gde su oboje rođeni, i nastavili porodični posao. Valjalo je i pomoći dedi i babi koji više nisu mogli da rade kao pre. U poslu im pomažu sin i, kad zatreba, prijatelji. Danas se bombone proizvode u novoj, savremenoj radionici. Napravljeni su nove prostorije ali su u njima i dalje stogodišnje mašine. I stogodišnja tehnologija. U ovoj se radionici katkad dnevno proizvede i 300 kilograma slatkiša.

- Nastavljamo tradiciju i nadamo se da će to učiniti i naši naslednici. Ovde je do 1971. godine bila poslastičarnica a već godinama tu je samo proizvodnja. Ovakve bombone ne pravi niko drugi. U njima nema nikakvih primesa, onakve su kakve su se pravile pre više od stotinu godina, kada su se prodavale na komad. U njima je šećer, bombonski sirup i boja. Drago nam je što su oni koji ih kupuju svesni da su zaista drugačije i kvalitetnije od ovih koje se danas proizvode.

Doduše, oseti se da naši ljudi baš i nemaju previše novca, ali ipak smo zadovoljni. Po bombone nam dolaze iz cele Srbije. A na vašarima smo i dalje neizbežni. Obilazimo sve u Vojvodini i dalje. Kada je bila 250. godišnjica rumskog vašara, naša su deca dobila plaketu za najuređeniju tezgu – priča Mira koja je dobila brojna priznanja za izuzetne veštine u bombondžijskom zanatu.

Uvrštena je čak i u knjigu o pronalazačima u Srbiji zbog, kako je napisano, inovativnog pristupa u prizvodnji. Svoj patent Milivojevi su zaštitili u Zavodu za intelektualnu svojinu a njihov zanat je na listi retkih starih zanata koji još uvek žive u Srbiji.

U radionici Milivojevih su mašine kakvih odavno nema. Proizvodnja počinje u kuhinji, gde su veliki bakreni kazani, koje je koristio i deda. Smesa za bombone se sipa u bakreni „vakuum“. Tu postaje gušća i kompaktnija, iz nje se izvuče voda. Potom se smesa stavlja na mermerni sto, gde se farba. Ako je mentol, boji se u zeleno, ako je neka druga – od volje je. E, posle se sve prebacuje na topli sto pa u mašinu staru preko stotinu godina u kojoj dobija oblik.

A kada se oboje, svilene bombone kače se o klinove gde se izvlače da dobiju sjaj. Tim se neobičnim postupkom, na primer, šećer koji je zagrejavanjem dobio boju meda, pretvara u bele bombone. Kako se u ovim mašinama menjaju kalupi – i bombone dobijaju drugačiji izgled. Lišće, lutke, kifle, šišarke, ima i limun kriški, medenih, bištangli... “Dražirane” su mentol, anis, jagoda, neke su medene a neke i kisele. Žele se proizvode isključivo od želatina, a i orasnice imaju specifičan ukus. Svaka miriše drugačije. Na onima od mentola je utisnut i zaštitni znak – krst. On je, vele ukućani, simbolizovao mir i blagoslov koji je uvek izlazio iz ove kuće.

U ovoj se radionici proizvode i kocke od limuna i čokolade, lizalice a Negovan je majstor za krune od orasnica i bombona. Pravi ih za svatove, rođendane, krštenja i druge svečanosti.
- Kroz celu Srbiju su naše bombone pronete i svi su bili oduševljeni. Na vašarima i svečanostima svima prvo u oči padne meso, sir i kajmak, ali ubrzo su one u centru pažnje. A imaju i humanitarnu misiju. Želimo da obradujemo druge. Uvek su one bile simbol radosti i tako i izgledaju – kaže Mira.

Nedavno su se ovim slatkišima obradovala i deca u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici ali i mnoga druga. Stizale su tamo gde su najpotrebnije – do siromašne dece i dece bez roditelja. Otišle su na prave adrese u svakom mestu u ovom delu Vojvodine.

Slatko dvorište u čuruškoj ulici Nikole Tesle ne izgleda više kao pre. Napravljena je nova radionica s nekoliko prostorija koje su dobro opremljene. Ali na nekim starim policama još uvek se kriju kalupi iz 19. veka koji se odavno ne koriste. A pričaju najlepše slatke tajne i davnašnje priče.

Saznajemo – bombone su bile malecke ali je svaka bila umetničko delo. Neke su bile u obliku ribe, bilo je zeka, kašika, čizama. Drugačije su bile božićne od uskršnjih, razlikovale su se one namenjene deci, damama...

Deca su volela Deda Mraza na zeki, a naravno, omiljene su bile čokoladne bombone. Za njih su bili posebni kalupi: čovek sa cilindrom i štapom, dečak i mnogi drugi.

Iz Dnevnika. Autor: Slađana Gluščević

Na naš mail stiglo je pismo koje objavljujemo u integralnoj verziji:

Dobar dan, hteo bih da Vas pitam,ako je meandar Stara Tisa kod Čuruga proglašen parkom prirode pod upravom države,ko je nadležan za kontrolu staraoca na vodom ili njegovu promenu,u ovom slučaju to je JP,,KOMUNALAC,,Bečej? Jer mi je nelogično da počev od prošle koliko mi ljubitelji prirode,pecaroši,vikendaši...primećujemo da dotičnim parkom prirode pod upravom države,,upravlja,,umesto JP,,KOMUNALAC,,veliki broj krivolovaca(mrežaroši,strujaroši)! Te Vas molim u moje ime,a u ime mnogobrojnih drugih,da nas uputite na put koji bi doveo do promene sadašnjeg korisnika vode,jer sadašnji staraoc je doprineo katastrofalnom stanju ribljeg fonda(ne ispunjavanjem obaveza,poribljavanja,zaštite same vode od krivolova,ne isplate plata ribočuvarima) i ostale faune dozvoljavanjem daljne nesmetane izgradnje vikendica i urušavanje priobalja od navedenih u tekstu!
Ovim komentarom pokušavamo da probudimo barem neke strukture koje su zadužene za zaštitu Stare Tise,dok ne bude kasno,jer ovako prirodno bogatstvo da se nalazi u nekoj drugoj državi na svetu bilo adekvatno zaštićeno!
Da li je i kako moguće da se MUP Žabalj uključi bilo kako,makar ponekad u akcije ribočuvarske službe u Čurugu i spreči ribokrađu velikih razmera?
Pozdrav,Joković,N.Sad!

CRKVE U ČURUGU
Prvi sveti hram u Čurugu bio je od pletara kao i drugi u to vreme u ovim krajevima, a prvi zidani sveti hram se pominje 1739. godine. Pri ovom svetom hramu služilo je 1769. godine pet sveštenika i šest đankona. Ovaj sveti hram se nalazio pored Tise i bio je posvećen prazniku Vaznesenja Gospodnjeg.
Novi sveti hram sazidan je tridesetak metara istočno od starog i bio je dugačak 31, a širok 10 metara. Toranj je bio visok 37 metara sa časovnikom i zvonima. Ovaj sveti hram je u proleće 1848. godine, kao i celo selo Čurug bio zapaljen i razoren, a stanovništvo izbeglo u Mošorin i Vilovo. Povratkom u selo, čuružani su zaključili da obnavljanje hrama nema smisla, te je od postojećeg materijala 1852. godine sazidan Molitveni dom, koji je ujedno bio i škola.
GRADNjA NOVOG HRAMA
Pripreme za izgradnju Novog svetog hra-ma u centru sela počele su u proleće 1855. godine, a osnovni kamen temeljac osvećen je i položen na Blagovesti 25. marta/7. aprila 1857. godine. Hram je projektovao nemački vojni inžinjer Josif Kraft, a gradili su ga čuveni majstori tog vremena Jakov Kolman, zidar i Franc Šmaus, tesar, dok je limarske radove izveo Matijas Vihtner. Hram i centralni toranj su bili gotovi 1858. godine, ali je Crkvena opština želela da pored centralnog tornja sazida još dva manja, te je posle velikih komplikacija izdejstvovala dozvolu od Carsko-kraljevske komande iz Temišvara za ove radove.
Tronosanje hrama izvršio je episkop bački Platon Atanacković 17. maja 1862. godine na dan Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, kome je i posvetio ovaj hram.
ARHITEKTURA SVETOG HRAMA
Čuruški sveti hram svetog Vaznesenja Gospodnjeg je jedan od najmonumentalnijih hramova na svetu u srpskom pravoslavlju (do skoro od njega su veći bili samo Hram Svetog Save na Vračaru i crkva Svetog Marka u Beogradu).
Dugačak je 54, širok 15, a visok 17 metara. Centralni toranj je visok 56,57 metara, a sporedna dva po 32 metra. Glavna osobenost ovog hrama su tri tornja na zapadnom delu, velike dimenzije i masivni trem sa džinovskim korintskim stubovima na zapadnom pročelju. Sagrađen je od opeke i malera, masovnih zidova i izrazitih konstruktivnih elemenata. Oblikovan je u klasičarskom renesansnom stilu sa naglašenim antičkim portalima i klasicističkim elementima.
IKONOSTAS
Najveća i najznačajnija umetnička tvorevina Svetog hrama Vaznesenja Gospodnjeg je dagoceni ikonostas od belog mermera sa rozetama iznad prestolnih ikona, te pozlaćenim i bogato izrezbarenim dverima. Ima izgled starih ikonostasa naših srednjevekovnih manastira, a projektovao ga je čuveni srpski arheolog prof. Mihailo Valtrović.
Na ikonostasu su otvori poput prozora za smeštaj ikona. Gornji sprat poput polukružnih timpanona sa triforima. Centralni koji je nešto viši i širi od sporedna dva, na vrhu je ukrašen velikim mermernim krstom, a sporedni labarumima sa Hristovim monogramima.
Jedinstvene ikone na ikonostasu su delo jednog od najpoznatijih naših slikara XIX veka Đorđa Krstića (sada jedine, jer je ikonostas u Sabornoj crkvi u Nišu koje je takođe slikao Krstić, uništen u požaru).
ZVONA
Sveti hram u Čurugu je oduvek ima lepa i velika zvona. Sada su u upotrebi četiri i to: Veliko kontra „Ge“ sa ikonom svetog Đurđa, državnim grbom i likovima vladara teško 4.775 kg; srednje staro veliko „Ce“ sa ikonom Vaznesenja teško 1.733 kg; zvono „E“ sa ikonom dva anđela, a između njih sveti krst iz koga zrači svetost, teško 1.030 kg i „As“ staro zvono sa ikonom svetog Save teško 446 kg. Veliko zvono spada među najveća u pravoslavnom svetu.

PROGRAM PROSLAVE STOPEDESETOGODIŠNjICE HRAMA
SVETOG VAZNESENjA GOSPODNjEG U ČURUGU

Subota, 19. maj 2012.
09.30 časova PROSTORIJE ŠAHOVSKOG KLUBA
Šahovski turnir
20.00 časova SPOMEN VRTIĆ
Otvoranje izložbe o obnovi i restauraciji čuruškog hrama
O obnovi govore stručnjaci iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Novi Sad
Autor fotografija: Stefan Dragin
23.00 časova MUZEJ ŽRTAVA RACIJE (Topalov magacin)
„Noć muzeja“ – izložba o Čuruškoj raciji

Nedelja , 20. maj 2012.
09.00 časova Sveta Liturgija i žitna litija
15.00 časova SPOMEN VRTIĆ
Turnir u stonom tenisu u organizaciji STK „Hajduk“ Čurug
19.00 časova SVETI HRAM
Predstava učenika Osnovne škole „Đura Jakšić“ Čurug - „Izvor naše duhovnosti“
Promocija monografije o čuruškom hramu
Govore Vladika bački dr Irinej i autori Milanka Todić profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i Branislav Todić profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Ponedeljak, 21. maj 2012.
18.00 časova Prostorije DONKT PRELO
Otvaranje izložbe Udruženja likovnih stvaralaca „Lazar Lečić“
19.00 časova Veče posvećeno Đorđu Krstiću
O ikonama čuruškog hrama govori kustos Narodnog muzeja u Beogradu Nikola Kusovac

Utorak, 22. maj 2011.
19.00 časova SPOMEN VRTIĆ
Veče posvećeno znamenitim Čuružanima
- o dr Jovanu Tucakovu - govori Slavoljub Tasić i mr Milena Mihajlov.
- o dr Lazaru Pačuu- govori novinar Dimitrije Boarov.
- o svešteniku Vasiliju Teofanoviću- govori dr Sava Lazić
- o Episkopima bukovinskom Danilu i temišvarskom Nikanoru -
govori Vladika jegarski dr Porfirije

Sreda, 23. maj 2012.
18.00 časova SVETI HRAM
Slavsko bdenije
Veče duhovne muzike

Četvrtak, 24. maj 2012. Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan
08.30 časova Doček Episkopa bačkog Gospodina dr Irineja Bulovića
09.00 časova Sveta Arhijerijska Liturgija
16.30 časova DONKT PRELO ČURUG – Kulturnoumetnički program - prvi deo
17.00 časova Doček Crkvenog kuma
18.00 časova Doček Episkopa ispred Hrama, u produžetku večernje bogosluženje sa rezanjem slavskog kolača i blagosiljanje slavskog žita.
19.00 časova DONKT PRELO ČURUG – Kulturnoumetnički program - drugi deo
20.00 časova Koncert grupe Dr Iggy