Na današnji dan 1826. godine rođen je srpski pisac, novinar i advokat Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu (sadašnja Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog crkvenog sabora izabran 1864. a za poslanika u Hrvatsko-slavonskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme - najznačajnija je "Spasova noć", a najpoznatija "Već se srpska zastava svuda vije javno". Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu "Slavjanka", čiji je bio urednik i izdavač. Bio je prvi urednik lista "Zastava", koji je okupljao brojne srpske pisce i nacionalne radnike tog doba.

Danas je sreda, 22. februar, 53. dan 2012. Do kraja godine ima 313 dana.

1512. - Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči, prema čijoj je latinskoj verziji imena (Americus) nemački kartograf Martin Valdzemiler Novi svet nazvao Amerika. To je prihvaćeno uprkos činjenici da je novi kontinent 1492. otkrio Kristifor Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. predvodio je portugalsku ekspediciju. Verovao je da su Honduras i Brazil novi, neotkriveni kontinenti, ne znajući da je Honduras pre njega otkrio Kolumbo.

1732. - Rođen je američki državnik Džordž Vašington, prvi predsednik SAD, vojskovođa iz Američkog rata za nezavisnost. Komandovao je vojskom kolonista u pobedonosnom ratu za nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva, od 1775. do 1783. Za predsednika SAD izabran je 1789. i na tom položaju ostao je osam godina (dva mandata). Stav prema starom savezniku Francuskoj (proglasio je neutralnost SAD u ratu Britanije i drugih država protiv revolucionarne Francuske) i unutrašnja politika stvorili su mu jaku opoziciju u zemlji. Iz političkog života povukao se razočaran 1797. i odbio je da se treći put kandiduje za predsednika, uputivši narodu "oproštajnu besedu".

1788. - Rođen je nemački filozof Artur Šopenhauer, dubok pesimist. Individualnu egzistenciju je smatrao beskrajnom patnjom, ovaj svet najgorim od svih svetova (na tradicijama antičke misli), a osnovno moralno osećanje sažaljenjem. Dela: "O četvorostrukom korenu principa dovoljnog razloga", "Svet kao volja i predstava", "Parerga i paralipomena".

1819. - SAD su preuzele Floridu od Španije, prema sporazumu koji su potpisali američki državni sekretar Džon Kinsi Adams i španski ministar Don Luis de Onis.

1828. - Mirom u Turkmančaiju Persija je posle poraza u ratu s Rusijom bila prinuđena da joj preda deo Jermenije, uključujući grad Jerevan.

1848. - U Parizu je izbila revolucija. Pod pritiskom ustanika kralj Luj Filip raspustio je vladu 23. februara, sledećeg dana je abdicirao i pobegao u Englesku, a privremena vlada ukinula je monarhiju i proglasila republiku. Proklamovane su demokratske slobode, opšte pravo glasa, sloboda štampe, smanjenje radnog dana, pravo na rad i izborno pravo za sve muškarce starije od 21 godine, a u kolonijama je ukinuto ropstvo. Uspeh revolucije u Francuskoj podstakao je revolucije i bune u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Mađarskoj, pa i kod vojvođanskih Srba.

1862. - Tokom Američkog građanskog rata Džeferson Dejvis proglašen je predsednikom Konfederacije Država Amerike (jedanaest južnih država).

1875. - Umro je francuski slikar Žan Batist Kamij Koro, autor intimnog pejzaža, sa izuzetno istančanim osećajem za tonove. Njegove ženske figure, obično u enterijeru, odlikuju se retkom delikatnošću strukture. Uradio je oko 2.000 slika, 300 crteža i desetak grafika.

1900. - Rođen je španski filmski režiser Luis Bunjuel. Od 1936. do 1939. snimao je tokom Španskog građanskog rata propagandne priloge za republikance. Od 1947. radio je uglavnom u Meksiku, pošto je kao komunista bio nepomirljivi protivnik frankovog režima pa je živeo u emigraciji. Snimio je 32 filma, a "Andaluzijski pas" iz 1928. i "Zlatno doba" iz 1930. obrazac su nadrealističkog filma. Napisao je autobiografiju "Moj poslednji uzdah". Ostali filmovi: "Zemlja bez hleba", "Los olvidados", "Uspon u nebo", "Zločinački život Arčibalda Krusa", "Robinson Kruso", "To se zove zora", "Nazaren", "Viridijana", "Taj mračni predmet želja", "Anđeo smrti", "Zvezdani put", "Tristana", "Lepotica dana", "Diskretni šarm buržoazije".

1903. - Umro je austrijski kompozitor i muzički pisac Filip Jakob Volf, poznat po knjigama poezije, posebno po "Knjizi španskih pesama" i "Knjizi Geteovih pesama". Komponovao je solo pesme na stihove Hajnriha Hajnea, Johana Volfganga Getea, Jozefa fon Ajhendorfa, španskih i italijanskih pesnika.

1912. - Rođen je Aleks Dragnić američki slavista i politikolog srpskog porekla, univerzitetski profesor, akademik, stručnjak za negdašnju Jugoslaviju. Višedecenijski profesor univerziteta Vanderbilt, široj javnosti postao je poznat 1954. po objavljivanju knjige "Titova obećana zemlja" posle službovanja u ambasadi SAD u Beogradu, između 1947. i 1950. Tokom Drugog svetskog rata bio je analitičar za spoljne poslove u Odeljenju za strateške usluge, preteči Centralne obaveštajne agencije (CIA). Predavao je i na Univerzitetima Vašington i Li, bio saradnik istraživač pri Huverovom institutu, kao i dugogodišnji potpredsednik Američkog udruženja za političke nauke.

1913. - Vojska je u Meksiku ubila revolucionarnog predsednika Fransiska Madera i potpredsednika Pina Suaresa.

1921. - Rođen je centralnoafrički diktator Žan Bedel Bokasa, koji je na vlast došao vojnim udarom 1966, proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Vojnim udarom srušio je bliskog rođaka, predsednika Davida Daka, a 1977. utrošio je na ceremoniju krunisanja četvrtinu nacionalnog proizvoda zemlje, promenivši naziv Centralnoafrička Republika u Centralnoafričko carstvo. Njegova vladavina obeležena je neverovatnom ekstravagancijom, rasipanjem državne imovine i zločinima nad sopstvenim narodom. S vlasti ga je 1979. zbacio bivši predsednik Dako.

1935. - Rođen je srpski pisac Danilo Kiš, član SANU. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost u Beogradu. Bio je dramaturg pozorišta "Atelje 212" i lektor za srpski jezik u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani "Psalam 44", "Mansarda", "Bašta, pepeo", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", pripovetke "Rani jadi", "Enciklopedija mrtvih", drama "Elektra 70", polemički spis "Čas anatomije".

1942. - Zahvaćen unutrašnjom krizom i slomljen nacističkim varvarstvom, austrijski pisac Štefan Cvajg, koji je pred nacistima 1938. emigrirao u SAD, izvršio je samoubistvo u Brazilu. U ranim delima je pod uticajem bečkog impresionizma i psihoanalize Sigmunda Frojda. Kasnije je znatnu popularnost stekao romansiranim biografijama i esejističkim studijama o značajnim ličnostima istorije i literature. Dela: pripovetke "Pometenost osećanja", "Amok", "Prvi doživljaj", romansirane biografije "Žozef Fuše", "Marija Antoaneta", "Trijumf i tragika Erazma Roterdamskog", "Marija Stjuart", studije "Tri majstora" (Balzak, Dikens, Dostojevski), "Borba s demonom" (Helderlin, Klajst, Niče), "Tri pesnika svoga života" (Kazanova, Stendal, Tolstoj), autobiografsko delo "Jučerašnji svet".

1967. - Predsednik Indonezije Ahmed Sukarno predao je izvršnu vlast generalu Suhartu, zadržavši samo titulu predsednika.

1979. - Karipsko ostrvo Santa Lusija steklo je punu nezavisnost, posle 165 godina britanske uprave.

1980. - Umro je austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška, jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva. U toku Drugog svetskog rata radio je velike kompozicije naglašeno humanističkog sadržaja. Književna dela: drame "Ubica, mada žena" i "Trnov žbun u plamenu", pisane su ekspresionističkim stilom i kritika ih nije visoko ocenila.

1980. - Izraelska vlada donela je odluku o puštanju u opticaj nove nacionalne valute šekela, koji je zamenio izraelsku funtu.

1987. - Umro je američki slikar, novinar, filmski režiser i producent Endi Vorhol, jedan od najznačajnijih predstavnika pop-art slikarstva. Drsko i duhovito ismevao je i razarao banalnost masovne komercijalne kulture i američke mitove, sve do takozvanog pokreta za oslobađanje žena. Filmovi: "Empajer", "San", "Devojke iz Čelzija", "Usamljeni kauboji", "Meso", "Đubre", "Seks", "Pobunjene žene", "Meso za Frankeštajna", "Krv za Drakulu".

1992. - Dogovorom da Bosna i Hercegovina ostane u granicama u kojima je bila u SFRJ, da se ustavno uređenje bazira na nekoliko entiteta i da pregovori budu nastavljeni, u Lisabonu su završeni pregovori trojice lidera nacionalnih stranaka u BiH. Nekoliko dana docnije vođa muslimana Alija Izetbegović je, na nagovor SAD, odbio da potpiše sporazum na koji je prethodno pristao.

1992. - Umro je vođa grčkih partizana Vafijadis Markos, komandant takozvane Demokratske armije Grčke u građanskom ratu od 1946. do 1949. Iz Anadolije je, kao i stotine hiljada Grka, emigrirao 1923. Posle nemačke okupacije Grčke u Drugom svetskom ratu pobegao je iz zatvora na ostrvu Gaudos i priključio se pokretu otpora. Bio je politički komesar Desete divizije ELAS-a i potom Makedonske grupe divizija ELAS. Kad je ELAS rasformiran posle kapitulacije vođa tzv. Narodnooslobodilačkog fronta (EAM) 12. februara 1945, s delom rukovodstva EAM organizovao je oružanu borbu protiv kraljevskog režima. Početkom 1947. postao je vrhovni komandant tzv. Demokratske armije Grčke, posle izbora na teritoriji pod kontrolom njegovih snaga u avgustu 1947. proglasio je republiku, a 23. decembra obrazovao je privremenu vladu koju je sam vodio i u kojoj je bio ministar vojske. Zbog sukoba u rukovodstvu, isključen je u novembru 1948. iz Centralnog komiteta KP Grčke, posle čega je emigrirao u Sovjetski Savez, a komunističku gerilu u Grčkoj likvidirala je legalna rojalistička vlast. U zemlju se vratio pred kraj života.

1994. - Ministarstvo pravde SAD saopštilo je da je bivši visoki službenik CIA Oldrič Hejzen Ejms devet godina bio špijun Sovjetskog Saveza i potom Rusije.

1995. - Francuska je optužila četvoricu američkih diplomata i još jednog državljanina SAD za političku i ekonomsku špijunažu i naložila im da napuste zemlju.

1996. - Francuska je kao prva zemlja Evropske unije normalizovala diplomatske odnose sa SRJ i vratila ih na ambasadorski nivo.

1998. - Umro je srpski vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u avionskom udesu, spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. Bio je vrhunski sportista u mladosti - pre Drugog svetskog rata prvak Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u streljaštvu i osvajač drugog mesta na svetskom streljačkom prvenstvu.

1998. - Raspuštena je turska islamistička stranka "Partija blagostanja".

2002. - Vođa angolskih pobunjenika Žonas Savimbi poginuo je u borbi s vladinim trupama u centralnom delu zemlje, što je sutradan potvrdio njegov pokret UNITA pošto je prikazan televizijski snimak njegovog izrešetanog tela.

2004. - Pripadnici pobunjeničke "Božje armije otpora" koja se borila protiv vlade Ugande, upali su u kamp za raseljene, na severu zemlje, i masakrirali najmanje 200 izbeglica.

2005. - U zemljotresu jačine 6,4 stepena Rihterove skale koji je pogodio jugoistočni deo Irana poginulo je 612 ljudi, a više od 1.000 je povređeno.

2006. - U Samari, u Zlatnoj džamiji, jednom od najvećih šiitskih svetilišta u Iraku, podmetnuta bomba je teško oštetila hram, građen u 17. veku, i razorila njegovu zlatnu kupolu. U znak odmazde tokom narednih 48 sati ubijeno je oko 130 sunita, među kojima i tri sunitska imama, a zapaljeno je 170 sunitskih džamija.

2008. - Predstavnici Srbije, Hrvatske, Italije, Rumunije i Evropske Komisije dogovorili su se u Briselu o učešću nacionalnih kompanija u zajedničkoj kompaniji za razvoj projekta izgradnje Panevropskog naftovoda (PEOP) na relaciji Konstanca - Trst.

2008. - Ruski predsednik Vladimir Putin naglasio je, prilikom obraćanja na prvom kanalu Ruske državne televizije, da je slučaj Kosova "strahovit presedan", koji "u suštini lomi čitav sistem međunarodnih odnosa, stvaran ne decenijama, već vekovima".

2008. - Turski predsednik Abdulah Gul potpisao je zakon kojim se ukida zabrana nošenja marama studentkinjama na turskim univerzitetima.

2008. - Umro je Vojin Šulović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je naučnik međunarodnog ugleda, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktor Ginekološko-akušerske klinike, kao i počasni predsednik Srpskog lekarskog društva.

2009. - Umro je Milutin Čolić, filmski kritičar, publicista, osnivač FEST-a. Prava i jugoslovensku književnost studirao je u Beogradu. Počeo je da piše u gimnazijskim danima, u početku pozorišnu i književnu, a zatim i filmsku kritiku. Objavio je više knjiga iz oblasti filma. Bio je jedan od prvih saradnika filmskog festivala u Puli i festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu, jedan je od osnivača glumačkog festivala u Nišu.

LOS ANĐELES - Studija koju je sproveo list Los Anđeles tajms na glasačima Američke akademije za film pokazala je da oni koji biraju dobitnike Oskara i nisu baš raznolika skupina - reč je mahom o belim muškarcima, prenosi AP.

Studija je pokazala da su 94 procenata od 5.765 glasača Američke akademije filmske umetnosti i nauka belci, a 77 procenata su muškarci.

Afroamerikanci i Hispanoamerikanci čine svaki po dva procenta glasačkog tela.

El-EJ tajms je svoje istraživanje objavio u nedelju, nedelju dana pre svečane ceremonije proglašenja dobitnika Oskara.

List navodi da je tokom razgovora sa članovima i njihovim predstavnicima utvrdio identitet od oko 5.100 glasača, što je 89 procenata članova akademije.

Predsednik akademije, Tom Šerak je rekao da se ta institucija trudi da unese raznolikost među članovima.

Izvor: Tanjug